Бранич

Број 8

„Б Р А Н И Ч*

Страна -415

Међу творце антропометрије долазе чувени и познати француски научњак ВегИИоп , који је увео тзв. фотографску антропометрију, колориметрију и особене знаке, крајем прошлог века, док је истина мало раније париска полиција вршила мерење криваца и обављала иденгификацију — истина на врло примигиван начин. Пре ВегШ1оп-а у ранијим вековима није се знало за антропометрију, па чак за њу нису знали ни Грци ни Римљани и ако је њихово право од раних почетака било на високом ступњу развића. На против, сгари народи су знали за дактилоскопију, истина рудиментарно. Стога и јесге значајан рад ВегИИоп- ов, који је засновао свој начин идентификације криваца нј бази сличном путем фогографисања криваца, (1а рћо1о§гарћЈе раг1ап1е) и мерења криваца, а које је подагке стављао поред фотографије. Тамо је узимана мера свију делова тела и подаци су доцније при поновном мерењу служили за идентификацију криваца - рецидивиста. Фотографија је узимана у три форме: из профила, с лица и комбинације ових двеју форми. Међутим овај начин индентификације криваца убрзо се показао као нетачан, као што смо горе напоменули, пошто се при вршењу идентификације наилазило на особе са два лика сасвим различита. Сем тога и само мерење криваца није било, а и није могло бити гачно. Јер како метарске мере тако и човечији организам нису константни, варирају према спољним приликама. Све то води нетачној констатацији фактичког стања. Сем гога антропометрија је неупотребљива код жена и малолетника, јер код првих она није дефинитивна, а код других је немогуће извршити тачно мерење услед развоја организма. Прогивници антропометрије наводе као аргумент против ове и то, што веле: да је она сувише компликована и скупа, док је, веле ови_ дактилоскопија и јефтинија и у извођењу без икаквих тешкоћа, може је мање обавити сваки орган јавног поретка, без нарочите теориске и стручне спреме. Са свих тих разлога данас је у већини земаља, сем Француске, у којој се поред дактилоскопије практикује и антропометрија, а то се чини, како ми сматрамо више из пијетета према великом научнику француске расе — ВегИИоп- у, а не из практичних разлога, напуштена идентификације заснована на антропометрији и усвојена дактилоскопија заснсване у главном на изучавању отисака прстију. Исти је случај, узгред да напоменемо и са нашим Институтом Техн. Полиције, тј. и он је усвојио дантилоскопију. Сматрамо да је оволико довољно о антропометрији, која данас, може се рећи, спада више историји него практичним циљевима, те се у њену техничку спрему нећемо ни упуштати.