Бранич

Страна 422

„Б Р А Н И Ч.

Број 8

и који се чува у архиви окружног суда за округ београдски, под бр. 1866 написано је тестуелно : „МаисторЂ Банко, ковач здћшши за кашигу свого да не буде б^енЂ платго 12 Гр. — ЕснафЂ ковачки зд^ђшнЈи са†тужио га што е ћумурЂ артер : со и от другога ковача преузео: и што е прје био ударио чекићемЂ момка и било му опрошено ако се узвл >да честно за у будуше а сад за обадвое кашиганЂ". Данашњим језиком изражено ово би гласило : „Мајстор Банко, овдашњи ковач да не би био бивен, место казне платио је 12 гроша. Сав овдашњи ковачки еснаф тужио га је, што је дао већу цену ћумуру те га преузео од другог ковача. Раније био је ударио чекићем, али му је тада казна била опроштена код условом, да се у будуће честито влада. А сад је кажњен за обе кривице." Истина је, да овај случај нема све елементе условне осуде, коју је код нас установио § 65. кривичног законика. Али несумљиво је ипак да овде имамо један у суштини својој прави случај условне осуде. Када се има у виду околност, да је условна осуда у данашњој форми почела на страни да се примењује у пракси тек у другој половини прошлога века, онда се збиља морамо чудити великом правничком духу и осећању правде нашега народа. Нарочито када се узме у обзир и чињеница, да је ова условна осуда изречена у времену када се тек формирала наша онда малена држава, и када су нарави и у нас и на страни биле много грубље но данас. Овај случај истиче још и једну поуку, наиме : да при стварању нашег новог законодавства ваља што чешће загледати у наше правне изворе и уносити шго више елеменага из правне свести нашега народа.