Бранич

Страна 398

„Б Р А Н И Ч"

Број 8

моћ британског парламента апсолутна. А влст и моћ као што смо видели у Великој Бриганији припада доњем дому, који искључиво заступа народну вољу. Изражај те народне воље није ограничен разним квалификованим већинама, које постоје у многим државама. Већина од једног гласа довољна је да најсудбоноснији закон буде донесен. Али већина у доњем дому често може да значи огромну мањину у народу. Ова диспропорција може у Енглеској да буде већа, него било у којој другој држави. Њен је узрок застарели изборни систем. На пример у парламенту 1927. г. је било 412 конзервативних посланика, заступајући непуних 7,500.000 гласача, докле су радничких више од 5,500.000 гласача заступљени само са 142 посланика. Значи да конзервативну партију у овом случају један посланик стаје само 18.204, а радничку 36.408 гласова. Либерална партија као најслабија је још горе судбине, јер је њу у 1929. години један посланик стајао 100.000 гласова, а радничку само 27.000. Радничка партија је некад захтевала изборну реформу, Али данас она је најенергичнији противник пропорционалног изборног система, који искључује овакве аномалије. Узрок лежи у томе што је радничка партија већ дозрела да мења улоге с конзервативном, и да на исги начин искористи недостатке изборног система Вел. Британије. То искоришћавање је почело на изборима из 1929. године, када је радничка партија благодарећн овом изборном систему добила 288 посланика, а конзервативна партија са скоро једнаким бројем гласова — једва 252 посланика. Али док радничка и кензервативна странка теже да одрже данашњи изборни систем, либерална партија настоји да тај систем измени. Пошто радничка партија у борби с конзервативном често потребује помоћ либерала, то је она била принуђена да прими изборне измене либералне партије, чији је аутор Лојд Џорџ. Почетком фебруара 1931. године Доњи дом је на првом гласању примио либералну изборну реформу, која укида вишеструко гласање и универзитетске посланике. Алтернативно гласање је најглавније обележје ове реформе, а оно се састоји у томе, што сваки бирач означава при гласању два кандидата : првог за којега првенствено гласа, и другог којему његов глас припада за случај ако први кандидат не буде имао већину. Пројекат се сада налзи пред Домом лордова, који је противан свакој реформи. Пошто пресудна реч ипак припада Доњем дому, то је сигурно да ће за 2 године овај пројекат постати закон, противно настојањима и конзервативаца и радничке левице. Оваква изборна реформа највише користи доноси либералима, који ће изборним пактовима уклонити опасност да као најслабија енглеска странка постану жртва двопартијског система.