Бранич

Број 9

„Б Р А Н И Ч*

Страна -175

јала који је писцу иослужио приликом састава његовог рада. Са ништа мање пажње и савесности саставили су г. Илија Пржић, југословенску библиографију из међународног права на више од 30 страна, подељену на 15 одељака ; г. Славко Стојковнћ француску библиографију са потпуном листом дела, теза, и чланака изашлих до почетка 1930. год.; г. Иван В. Субботић немачку библиографију дела и чланака о југословенском праву изашлих у времену од 1919. до 1929. год.; г. проф Др. Леонид Питамиц, неколико правних публикација објављених у Америци — Сједињеним Државама које се односе на Југославију, и г. г. Едвард Мицалски — Илија Пржић пољску библиографију о југословенском јавном правуНајзад, у белешкама дат је кратак преглед о раду Југословенског удружења за међународно право и Универзитегске групе за Друштво народа као и кратак извештај о раду на Паневропској унији. Свака расправа, чланак, рад, објављени у овом Годишњаку, заслуживали би нарочити приказ, пошто су сви значајни. зналачки написани, у обиму и стилу сличних радова објављених код других културних народа. Они чине част писцима и Удружењу, тако да можемо ведра чела, без икакве бојазни, очекиваги наредне Годишњаке, који ће и међународној и нашој публици и правницима преставити у правој боји како наше писце тако и наше концепције и схватања у великој правној области која се зове међународно право. Годишњак нам до очигледности показује да стојимо на равно.ј нози са остали цивилизованим народима. Др. Видан О. Благојевић, адв. Стојан Јовановнћ : Потсетник за примену Судског кривичног поступка од 16. фебруара 1929. год. — Издање г. Геце Ко«а, Београд 1931. год. и Обрасци за примену Судског кривичног поступка од 16. фебруара 1929. године. — Издање пишчево. Београд 1931. год. Стојан Јовановић, судија окружног суда за округ београдскн, обогатио је правну књижевност са горње две књиге. И ако о њима наша стручна критика, у главном, није дала суд, ипак оне заслужују нашу пуну пажњу, с погледом на предмет и начин обраде и необичну савесност са којом су написане. Оне ће пратити сваког иравника практичара као нераздвојни помагачи, када ће се тек моћи оценити сва њихова важност и вредност. Пишући горње књиге, г Јовановић је унео све своје искуство дугогодишњег судије. Своје личне особине, концизност, прецизност, јасност, унео је писац и у горње две књиге, које су и по гим одличним особинама типично његово дело. Оно што је правнику практичару неопходно потребно да зна и да употреби у овој правној области, наћи ће у горњим двама књигама- Наравно, да у њима неће