Бранич

Број 9

„Б Р А Н И Ч

Страна 441

шег законодавства, с обзиром на његово изједначење. 1 ) Наиме: 1. — Први пример за то пружа нам случај са питањем о надлежности среских судова по предмегима обезбеђења, која се тичу трговачких ствари одн. послова, а ко.је питање пом. законом није било непосредно предвиђено и решено, ча је после расправљено Начелном Одлуком Опште Селнице Касационог Суда од 22.-VI.-1931. год- Бр. 8298. По овој одлуци, као што је познаго, срески судови су надлежни за доношење одлука по предметима забране, притвора дужника и обуставе на покретне ствари и онда, када се тражења ових обезбеђења заснивају на доказима (исправама), који садрже трговачки посао. 2 ) Пре ове одлуке пак, владала је по истом питању потпуна неодређеност, што је било изазвало извесну пометњу и застој у пословима. Неки су судови н. пр. узимали у поступак све предмете, како грађанске, тако и трговачке природе, изузевши само оне, где се тражи обезбеђење извесне тражбине по меницама. Али је ово разликовање и издвајање меничних послова у томе погледу било правно неосновано: јер су менични послови у ствари само једна врста трговачких послова, и спорови, који из њих проистичу, издвојени су из круга спорова по другим трговачким пословима само у погледу надлежности општинских судова, чија се надлежност, према чл. 15. Уредбе о убрзању рада код суд. и ислед. власти, за менична потраживања распростире само до 100.— дин., а за сва остала, без обзира на њихову ближу правну природу, до 500.— дин. 2. — Тек што је пак горње питање ауторитетом ванредне одн. начелне одредбе највишег суда пречишћено, појавило се је једно друго, као логична последица решења онога првог, које је исто толико важно и које је још више иомегње и неодређености у раду судова изазвало него ли оно прво. Наиме, после се је појавила расправа о томе: који су судови надлежни за суђење по тужбама, којима се правдају обезбеђења стављена по трговачким предметима, и уопште оа расправу трговачких спорова у вредносги до 5000.— динара. Тицало се је, дакле, једног читавог низа правних предмета, а самим тумачењем закона није се могло доћи до жел>еног излаза из појављених тешкоћа; тим пре, што се при решавању ових питања морају, у главном, имати у виду три закона: Грађански Судски поступак, Уредба о убрзању рада и Закон о установљењу среских и окр. судова, чији међу.собни однос није у свему прецизно одређен. Напослетку и ово је пигање добило своје коначно решење у мишл .ењу

•) Напомињемо, да ми имамо у виду само тзв. судско законодавсшво, одпосно законодавство у ужем смислу. 2 ) В. Бранич, свеска за јули 1931. стр. 374. (Саопттио г. Тих. М. Ив»новић, секретар Касац. Суда.