Бранич
Број 10
„И Р А Н И Ч«
Страна 507
да се у овај закон унесе одредба по којој би се адвокатима када ступе у државну службу признавале године проведене у адвокатури за напредовање и пензију. Поводом намераване измене и допуне закона кривичног, закона о крив. суд. поступку и зак. о штампи, Министар ство Правде тражило је мишљење од Коморе и Одбор је послао свој образложен предлог. Дајући мишљење Одбор се није руководио само професионалним интересима, веК је предложио практичне измене и допуне које би биле од општег значаја и користи. У својој акцији да се одобри адвокатима заступање странака пред духовним судовима и одбрана оптужених пред војним судовима Одбор није могао да постигне повољне резултате јер нам се и мимо изричних законских наређења не дозвољава нриступ у ове судове. Предмети су ишли чак до Државног Савета, али смо и тамо одбивени. По пројекту новог закона о устројству во.јске и морнарице предвиђа се примање адвоката за браниоце пред војним судовима, али само оних адвоката који су у исто време резервни официри. Сада нам је остало још да поднесемо извешта.ј: о раду Одбора у погледу сузбијања бесправних заступника, о примени правилника за награде адвокатима, о коморином часопису и осталим предметима на којима је Одбор радио. Борбу против пискарача Одбор је наставио и у овој години, али успех није ни изблиза онакав какав би се желео. Одбор је у овоме периоду оптужио 64 пискарача од ових кажњено је 7, ослобођено 10, а према осталим је поступак у току. Налазећи се пред овако слабим резултатима у сузбијању пискарача, Одбор се обрзтио једном образложеном претставком Господину Министру Правде тражећи да се одредба о сигнатури из новог грађ. суд. пост. уведе одмах у живот. Предмет је затим послат вишим судовима на мишљење и они су одговорили, да нема потребе да се уведе сигнатура, јер је адвокатски ред довољно заштићен од пискарача одредбом § 120. Зак. о адвокатима. Судови су и овом приликом жртвовали опште интересе из страха да адвокати не дођу прерано до неке необичне и велике концесије. Пискарачи су опште зло, они погађају непосредно све странке које им се обраћају, а посредно и саму државу, јер не плаћају порезу на своју зараду. § 120. зак. о адвокатима не представља, може се слободно рећи, скоро никакву брану противу безобзирног рада пискарача. То судови најбоље знају, јер скоро сваког дана пуштају испод суђења све оне које Комора оптужи. И пискарачи се множе, њих је из године у годину све више. Сигнатура није изум адвоката, нити њихова специјална привиле^-