Бранич

Број 10

6РЛНИФ

Страна 485

суд. поступка. Словеначки правници били су одсудно нротивни томе. Хрватски правници су били за једно средње решење : не за проширење §. 471. грађ. суд. пост. већ за заштиту минимума егзистенције прилагођеном приликама сваке покрајине. Било је и предлога да се законодавним путем уведе принцип заштите минимума егзистенције земљораднику а да се покрајинским — бановинским законодавством уредбама које би важиле само за дотичну бановину — уводи закон у живот према локалним потребама. Пред перспективом да пропадне закључак секције по овом важном питању, а да не би дошло до надгласавања, г. Михаило Златановић, старешина Среског суда за град Београд, предложио је резолуцију, која је најзад, готово једнодушно прихваћена, а која гласи : „Коигрес правника сматра да у новом закону по ступању на снагу закона о извршењу и обезбеђењу треба унети одредбу која ће у целој земљи обезбедитн земљораднику минимум за егзистенцију. Ближи детаљи препуштају се надлежнпм законодавним телима." Овој је секцији председавао г. Д-р Јоспп Шпловпћ, професор Правног факултета у Загребу. Секција за Накнаду оштете проузроковане моторним возилима, привукла је приличан број правника. После исцрпних реферата г. г. Д-р Пливерића и Д-р Штухеца и кратког извода из реферата потписатог, из којих су конгресисти могли добити слику о правним проблемима које горње питање поставља, дискусија је вођена у главном око тога, да ли моторном возилу треба дати шири смисао и под овим појмом обухватити и жељезнице, ваздухоплове, бродове или се само ограничити на аугомобиле. Како су референти, радећи независно један од другог, предложили разне нацрте за резолуцију, то су се претходно сложили у тексту резолуције, која их је задовољила, пошто третира ово иитање начелно, без улажења у детаље, па су тај текст предложили, што је секција усвојила, а он гласи : „1) Потребно је да се пптање накнаде штете узроковане моторнпм возилима уреди законским путем, јединствено за читаво подручје Краљевине Југославије, уколико то већ није до сада учињено. 2) Законска одговорност за ове штете нека отступом од начела кривње, прихваћеног у постојећим грађанским законицима — не буде зависно од доказа кривње, већ нека буде пооштрена у правцу каузалне одговорностп. 3) Код поближег одређења ове одговорностп могу се узети у обзир посебне прилике, околиости и својства разних врста моторних возила.