Бранич
2
Врој 11
„Г. 1> Л Н И Ч«
Страна 551
могућност власнику-имаоцу тапије, да још у самом поступку исходи угшс свога права власништва у баштинску књигу. Одлука повереника о упису власничког права ни.је никако дефинитивна, јер против тога има закоиске могућности да се ово стање санира. Против овакве одлуке повереника има пре свега повређени правно средство приговора већ у самом поступку оснивања у ужем смислу речи по § 65. Овај приговор преиспитује Министарство Правде. Ово је правно средство изгледа у досадашњој пракси спорно, али је оно нема сумње основано на самом закону. Истина је, да се оно у правилу сходно и умесно има примењивати у редовитом, т. зв. „новом'' оснивању земљ. књига, у ком случају то правно средство преиспитује надлежни окружни суд. Међутим, из установе нашег „првог" оснивања земљ. књига произилази несумњиво право странака, да своје право оснаже већ у том првом стадију оснивања, а неминовна је дужност министарства као надзорног органа оснивања, да том правном захтеву изиђе у сусрет. Ако дакле против изнесеног захтева за упис права власности буде приговора од стране фактичног поседника и ако повереник сходно § 26. овога упише као власника, тада ће ималац тапије моћи ову одлуку напасти приговором министарству правде. Министарство правде поводом овог приговора испитаће основаност те жалбе и по потреби наредити исправак уписа. Ако ли министарство то не нареди, тада ће интересент моћи тај упис да нападне поновно приговором, који може предати одмах самом поверенику или — што је правилније и боље, те сигурније од загубљења — предаће такав приговор самом среском суду после прогласа у смислу т. а §-а 40. овог закона. О року, начину и облику таквог приговора биће доцније речи у објашњењу поступка исправљања. У досадашњој се пракси показало врло спорним питање — да ли ће повереник у случају спора морати уписати у земљ. књигу и таквог фактичног поседника, који би у посед дакле дошао VI, с1ага, аи1 ргесапо. Да ли ће такву правну заштиту уживати и онај, који би силом, потајно или прекарно, по дозволи легитимисаног сопственика дошао у посед ове некретнине ? Уписивање поседника као власника некретнине заиста представља правну заштиту, те се до сада у више већ наврата поставило питање, да ли је у духу закона и правичности, да се та заштита даје онима, чије се стицање не може квалифицирати као оправдано и закониго. Сам поступак оснивања води се под непосредним надзором министарства правде, те оно може једноставно наредбом регулисати ово спорно питање, но ипак ова чињеница никако не искључује велику потребу да се дефинитивно расчисти ово спорно питање. Ваља истакнути, да се оснивање земљ. књига има обављати према нормама закона о ун. уређ.