Бранич

Број 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 553

до те ствари дошли VI, с1ат аи1 ргесаг1о. Од сметања у државини (поседу) заштићени су сви држаоци, јер закон штити постојеће стање, док се пресудом не установи основаност правног потраживања супротног овом фактичном стању. Ниједан закон не допушта самовољних промена постојећег стања. У §.-у 208. грађ. зак. напоменуто је, да власник може увек своју ствар „натраг искати." „Али силом да не узимаш, осим ако није на обрани или гоњењу. Иначе ако 1 и други не пушта ствар, да га с удом имаш натерати' (§. 208.). Слично одређује и §. 201. грађ. зак. Ако је дакле дејицирани држалац (поседник) пропустио да у преклузивном року тражи репозицију у своју државину, тада ће повереник при оснивању земљ. књига морати као поседника (држаоца) и власника уписати и такво лице, чију би државину по противнику поднесени докази квалифицирали као неистинити и непоштени посед (државину). У оваквим случајевима — по мом мишљењу — повереник нема права, да улази у расматрање правних овлаштења затеченога фактичнога стања ствари. Овакво би решење било сасвим у духу закона, па и начелног становишта израженога у §.-у 104. зак. о земљ. књиг., наиме, да се земљишнокњижни судови не смеју упуштати у расматрање правних оспорених овлаштења на некрегнине. Ако би повереник улазио у испитивање истинитости и правног овлаштења његове државине, он већ самим тиме залази на туђе подручје, а напушта своје. Законска норма је строго одредила границе његове делатности, али у том смеру наилазимо на извеону супротност у одредби §.-а 202. Правилника за вођење земљ. књига. У §.-у 202. тог Правилника тражи се код оснивања земљ. књига у случајевима оспоравања права — да државина не буде стечена VI, с1аш, аи! ргесапо. Према Правилнику не може се дакле у земљ. књигу уписати напрама легитимисаном овлаштенику такав држалац, чији би се посед показивао неистинитим и непоштеним. Јасно је, да је одредба §.-а 202. Правилника у оштрој супротности са законеком истоврсном одредбом §.-а 26. зак. о ун. уређ. Док се у §.-у 26. зак. о ун. уређ. тражи само фактична државина, дотле се у §.-у 202. Правилника тражи квалифицирани посед (државина), публицијански посед. Одредба §.-а 202. Прав. ипак не важи за ове случајеве „првог" оснивања земљ. књиге (§. 191. Прав.), него Упутства за оснивање земљ. књига бр. 70760/1930. Према одредби ал. 2. §.-а 33. тих Упутстава у спо-рним случајевима код првог оснивања „повереник мора применити пропис §.-а 26. зак. о оснивању" — т. ј. изнаћи стварнога последњега држаоца и њега уписати у земљ. књигу. Одредба §.-а 202. Правилника односи се икључиво и само на „ново" оснивање.