Бранич

Страна 560

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

сност и са чланом 88 Сенжерменског уговора 3 ); један од њих 4 ) дао је одвојене разлоге, сматрајући да је протокол од 19 марта 1931 несагласан у првом реду са чл. 88 Сенжерменског уговора, пошто је протокол од 1922 године само примена овог члана. Мањина од седам судија 5 ) дала је одвојено мишљење: налазећи да се Суд не може упуштати у политичка разматрања, стала је на гледиште да правно не постоји несагласност између аустро-немачког протокола о царинском савезу и осталих поменутих текстова. Мишљење већине је мишљење Суда, — званично, аустронемачки пројект о царинском савезу је осуђен. И ако .је одустанак Аустрије и Немачке окончао ово питање, те тиме и одлука Суда није изазвала никакве последице, она ће остати у важности за сваки будући покушај уније између Аустрије и Немачке. Не улазећи овде у анализу самог мишљења Суда, пада у очи једна ствар: упућујући Суду ово питање, Савет је стао на гледиште да је то правно питање. Из мишљења, које је Суд дао, види се да је Суд био под утиском политичког и економског карактера питања. То је споменуго и у завршном образложењу саветодавног мишљења, али је то још јаче нагласио судија Анцилоти у свом мишљењу, наводећи да одговор зависи „од обзира који су највећим делом, ако не и потпуно, политичке и економске природе". Насупрот томе, судије мањине наглашавале су да се не могу упуштати у ^ политичке мотиве питања. Ово значи да постоји могућност расправљања питања са политичког гледишта, — што је било истицано и у Савету Друштва народа, као што смо видели. У свари чл. 88 Сенжерменског уговора, којим се тражи одобрење Савета за сваки чин Аустрије ко.јим би била угрожена њена независност, је чисто политичке природе и о њему може да се расправља само на политичком терену. И овај цео случај, и ако је умешан и један правни спор, као што смо ми у почетку овог чланка нагласили, расправљан је поглавито као политичко питање, и као политички спор добио је и своје решење.

2 ) Анцилоти (Италија), Гвереро (Салвадор), Ростворовски (Пољска), Фромажо (Француска), Алтамира (Шпанија), Урутиа ^Колумбија), Негулеско > (Румунија) и де Бустаманте (Куба). 3 ) Овде се де Бустаманте одвојио од већине. 4 ) Анцилоти. 5 ) Адачи (Јапан, претседник Суда), Келог (Сједињене америчке државе), Ролен - Жакменс (Белгија), Сесил Херст (Велика Британија), Шикинг (Немачка), ван Ејсинга (Холандија) и Ванг (Кина).