Бранич

Број 1

,Б Р А Н И Ч"

Страна 7

и да Законодавац није никако предвидео ни нормирао спорни случај, пошто је он предвидео и регулисао случајеве са којима је непредвиђени и ненормирани случај сличан (аналотан) тако да се може узети да би Законодавац и тај непредвиђени случај, само да га је био имао у виду, регулисао на исти начин као и предвиђене сличне случајеве. Или, предвиђањем и нормирањем случајева једне категорије, Законодавац је Гтр11с11е предвидео и нормирао уједно и све друге случајаве исте категорије који би се могли појавити у животу: ако дакле, његоеа воља ту није изречна, не може се рећи да је никако нема, ње има и овде само је она прећутна, а Законодавац претпоставља и прећутну вољу Државе изречној вољи друштва израженој у правноме обичају.*) Догод, дакле, постоји могућност да се пронађе воља Законодавчева па ма то била и најпрећутнија и најнеизвеснија воља, Срп. Грађ. Законик негира вољу друштвену, негира правни обичај, и изнад воље друштвене (т. ј. правнога обичаја), и најизречније и најизвесније, ставља вољу Државе, баш и да би ова била и неизвесна: неизвесна воља то још није потпуно одсуство воље, неизвесност и одсуство нису исти појмови. Али, ако је такав случај да се не може рећи ни толико да, односно њега, постоји бар и неизвесна воља Државе, када је, дакле, сигурно да воља Државе сасвим одсуствује, онда се може, без икакве штете по надмоћност и ауторитет државне воље, дати важности друштвеној вољи односно правном обичају.**) Овакво схватање, од стране Срп. Грађ. Законика, државне и друштвене воље, ово и оволико првенство прве воље над

*) Тако, н. пр , §. 553. Српскога Грађ. Законика (§ 919. Аустр. Грађ. Зак., текст од год., 1811., дакле пре Новеле III, од 15. Марта, 1916. год., по н. к., § 111.; в. Сг. Кис1о1{ Ећтег, Пје с1ге1 МоуеНеп гит А11<гет. Впг«ег1. Оезе/гбис1г ипс1 сНе Еп(типсИ§ип§зогс1пип^, г-дас Не АиНа§е <3ег сЗгеј Ио^еНеп, Огаг, 1917., 3 107.) предвиђа јсдино случлј када један уговорач чспуни сгмо делимично уговор а ништа не вели шта ће бити ако он није уговор никако испунио, то јест да ли ни тада противна страна неће имати права на раскид уговора (осим, разуме се, случаја уговорне или законске 1ех соштЈ8бопа), као што га нема у првом случају?Или, прописи Срп. Гр?ђ. Законика о об'вези (праву) заштите (ОешаћНеЈб^ип^), то јест §§. 554. а 558. (§§. 922 а 933 Аустр. Грађ. Зак., Новела III., УегогсЈпипе; сЈев ЈибШгшшб^егб 1т Ејпуегпећтеп пг'1 (1ет АскегћаигттбЈег уот 10. >ЈоУ'тћег 1916. КО.В1. ј Ч » 384., код §-а 926. Аустр. Граћ. Зак.), не предвиђају рокове у којима има да се врши право на накнаду штете у случају претрпљене евикције или отчривенога физичкога недостатка ствари. Видети о решрњу овога питања : Ж. Перић, Грађанско Право, Предавања на Правничкоме Факултету. 0 Посебним Уговорима. I. Београд, 1928., стр. 242. а 259.

**) Н. пр , тиче се нових правних односа који су се, после доношења Грађ. Законика, појавили у току еволупије друштвенога живота специално оних који су били последица техничких проналазака на пољу индустрије или саобраћа а (к?.о што је теориЈа о одговорности без кривице или професионални ризик, 1е пб ^ие рго(е8б1оппе1, 1е пб^ие босја!) или оних који су у вези са теоријом социализације права (злоупотреба права, М1ббћгаисћ с1еб Кесћ4еб, Гаћиб с1и сЗгоН), колективни уговори, и т. д.