Бранич

Бој 1

„Б Р А Н И Ч*

Страна 25

себна-самосталеа нити општа нека одредба, но .је у органској вези са првим ставом и његова права допуна: то је само подвлачење, потенцирање одредбе првог става. Рекли смо и то: да је одредбом првог става законодавац ишао на то да одржи породицу у јединству као правно лице преко мушких лица који граде мушку лозу и да је зато ове и привилегисао. Само тај разлог руководио је законодавца да нареди да праунук искључи из наслеђа кћи оставиочеву. То је била идеја водиља при редакцији овог прописа. Питање је : да ли је се истом идејом законодавац руководио и при редакцији § 400? Да се боље разуме питање узећемо један конкретан случај. Умре Петар и остави за собом кћер Ану и од друге, пређе умрле кћери, унука Павла и унуку Паву. Ако би се узео принцип из § 396, како се то у већину случајева код нас узима, Павле би искључио своју сестру Паву и сам би конкурисао са тетком Аном. Од куда овако решење? Где је ту идеја водиља? Очевидно је да је решење и бесциљно и бесмислено а колико је законито рећи ћемо касније. Да је бесциљно и бесмислено стоји разлог што се из оваквог решења не види шта се тиме хоће постићи. Међутим, правне норме нису никад ни бесциљне ни бесмислене. Где је ту смисао и циљ кад унука по кћери наслеђује и дели са тетком, са њом је једнака у праву, ако нема брата; а ако има брата она нема никаквог права, док њена тетка и сада остаје у истом положају и ако је пре била са овом једнака! Правне норме носе социјални карактер, а где је он овде? Исто онако као што је руководна идеја законодавцу била при редакцији § 396 да заштити социјални склоп породице, због чега је створио привилеговане наследнике, тако је и при редакцији § 400 била руководна иде.ја: да се свим потомцима оставитељевим, за које се он и за живота бринуо, преда његова уштеђевина, и да нико од њих не остане без економских услова за живот. Сви ови потомци, који су подједнако и блиски и мили оставиоцу, имају подједнаке потребе зи живот. Чинити разлику и међу овим сродницима очевидно је с оцијална неправда. Исто нема разлога правити разлику ни између мушких и женских наследника из § 400, јер је овде била друга идеја водиља, од оне у § 396. У § 396 постављен је иринцип одржање породице од мушког до мушког лица ге су такви наследници и привилегоеани, а сви они који не продужују кућу изједначени су у наследним правима. У наведеном случају Павле не спада у оне наследнике из § 396 нити је на наслеђе по истом позват, те он није ни привилегисан и неће моћи ни да искључи сестру Паву из наслеђа. Само она браћа искључују сестре који су у привилегисани тј. они који продужују кућу оставиочеву, док Петрову