Бранич

Број 1

,Е Р А Н И Ч"

Страна 33

њење због изостале исплате дуга, и због тога се дужник не може ослободити одговорности, која услед доцње наступа. Неспособност плаћања, која је наступила без кривице дужника, сматра се као случај, који је задесио имовину дужникову и чије последице он сам има да сноси. У нашем праву за постанак доцње потребна је кривица дужника, попгто је код одговорности за накнаду штете за основу узет принцип кривице. По § 801. Г. з., од наплате учињене штете само се ко онда ослободити може, ако докаже, да штета није његовом кривицом, но се случајно догодила. Кривица је дакле потребна за доцњу дужникову, али дужник мора доказаги да до њега нема кривице, ако жели да се ослободи последице доцње. Др. Драгољуб Аранђеловић усваја и за наше право разликовање Ећгепг\уеј§-а на објективну и субјективну доцњу, па вели, да и објективна доцња има извесних правних дејстава. За доказ тога наводи § § 703. и 312. Г. з. Међутим § 703. Г. з. не показјуе да објективна доцња постоји у нашем праву, следствено да она не може имати дејства дужничке доцње. Пропис овог § садржи обичну дужничку доцњу. По овом § закуподавац може раскинути уговор, ако је закупац тако рђав платиша, да преко свег опомињања са платом западне тако, да ни сигурности довољно нема. Овде су испуњени сви елементи дужничке доцње, јер има и опомене и кривице дужникове, која резултира из факта, што, и ако је опоменут, није платио кири ју. И § 312. Г. з. не показује да постоји објективна доцња. По овом § ко има залогу, онај има право на одређени рок, ако дужник дуг не исплати, ценом залоге себе намирити. Спорно је, да ли се овде претпоставља дужничка допња. Мислим да је и овде иотребна дужничка доцња. Кривица дужникова састоји се у нечињену онога што је морао чинити, т. ј. пропуштању исплате дуга. С друге стране дужник се може ослободити последица доцње, у овом случају нродаје залоге, доказивањем да је био, независно од његове воље, спречен неком околношћу да исплати дуг.