Бранич

Страна 36

„Б Р А Н И Ч"

Број 1

шта норма која се има применити при досуђивању мера безбедности, без обзира које је лице у питању: млађи или старији малолетник или пунолетно лице, ми не мислимо овде улазити у расправљање истог. На ово питање вратићемо се једном другом приликом. Овде нас интересује једно друго питање: да ли је тачно ово резоновање Касациоиог суда, безобзира које је лице у питању, да суд у пресуди изриче само меру безбедности, а не и њено трајање. Ово због тога, што ово питање судска пракса не тумачи подједнако, што није случај и са теоретичарима. На пример. На ово питање г. Живановић (ор. си. стр. 52, у напомени под 3. уз § 51 и напомени под 2 уз § 52 Крив. закона) одговара афирмативно. Он вели, суд изриче у пресуди, поред казне, само меру безбедности, а не и трајање исте, пошто трајање зависи од тога, кад. ће и да ли ће осуђеник бити условно пуштен. То исто гледиште дели г. Л. Урошевић (В. његов С у д. т р е б н и к, књига II, стр.). Супротно овом гледишту и нав. одлуци Касац. суда, ту скоро објављена је у „Браничу", свеска за септембар, стр_ 466 и 467, једна одлука I одељења Касац. суда. Предмет ове одлуке био је у овоме. Један од прв. судова осудио је X.,. због више дела крађе, са две године затвора и да по издржаној казни буде две године у заводу за принудан рад — § 52 Крив. закона. Апелациоеи суд преиначио је ову пресуду прв. суда налазећи, да суд није могао у пресуди одредити и рок трајања мере безбедности, јер то зависи од. околности које ће се стећи за време принудног рада. Но Касац. суд примедбама својим (I одељење) бр. 8163 од 23. VI. 1931. г. поништио је ову пресуду апел. суда налазећи напротив да суд у самој пресуди има да изрече не само меру безбедности већ и трајање ове, који „рок има да буде у границама поменутим законским ирописом одређен". Ове примедбе усвојида је и општ. седница Касац. суда 24. авг. 1931. г. под бр. 9514. И не улазећи у испитивање, које од ова два гледишта налази више оправдања у самим одредбама крив. закона, по нашем мишљењу, било би потребно што пре по овом питању донети једну н а ч е л н у одлуку Касац. суда, јер то би било у интересу самог правосуђа. Јовица Б. Мијушковић — судија Авалиста и без принудног протеста због неисплате остаје у обавези као и акцептант. Крајинска Кредитна Земљорадничка Банка тужила је суду Јована, Живку, Саву и Миливоја и молила суд да их по.