Бранич

Број 4

„Б Р А Н И Ч

Страна 201

зултира повреда закона. Други бранилац оптужених поднео' је образложено оправдање на дан 14 децембра 1931 год. Касациони суд својим решењем под Кре 22/32 од 22 јануара 1932 год. одбацио је ревизију и призив оба браниоца као одоцњене у смислу § 345 т. 1 у в. § 341 т. 1 к. с. п. и чл. 90 Зак. о штампи, са разлога: Из записника о главном претресу од 15 септембра 1931 год. види се да је пресуда првог суда тога дана била објављена а у поднеску од 18 септембра 1931 год. бранилац оптужених изјавио је ревизију и призив назначујући само да је пресуда незаконита. Потом је други бранилац оптужених поднео образложење оправдање ревизије и призива тек на дан 14 децембра 1931 г. Пошто је зак. о штампи специјални закон то се изјава правних лекова има равнати по одредбама тога закона по свима предметима који су њима обухваћени. Како је, пак, чл. 90 Зак. о штампи изрично предвиђено, да се правни лек има изјавити за три дана по саопштењу одлуке, а у овом случају образложено оправдање поднето је на неких три месеца по објављивању пресуде, то је Касациони суд оправдање како ревизије тако и призива на основу чл. 90 Зак. о штампи и § 345 т. 1 у в. § 341 т. 1 к. с. п. морао као одоцњене одбацити, пошто то сам Окружни суд није учинио, што је био дужан учинити према т. 1 § 341 к. с. п., а саму изјаву ревизије и призива у поднеску од 18септембра 1931 год. Касациони суд је на основу § 345 т. 1 V в. § 341 т. 2 к. с. п. морао такође одбацити, мада је и овоОкружни суд по т. 2 § 341 к. с. п. сам био дужан учинити, јер у наведеној изјави није јасно и одређено назначена повреда закона, нити су пак разговетно означене чињенице из којих би произлазила која повреда закона". Према овоме излази, да рокови предвиђени за правне лекове по крив. суд. пост. не важе за штампарске кривице, већ једино онај предвиђен у чл. 90 Зак. о штампи и да тај рок тече од дана саопштења пресуде,

ГТримена § 304. крив. зак. на кривице учињене по закону о штампи Примена § 304 крив. зак. на кривице по закону о штампи, наилазила је на препреке нарочито с тога што се као законска норма налази у посебном делу кривичног законика, а не општем, те се као таква није могла третирати, као пропис опште већ посебне природе, т. ј. да се има односити само на дела клевете учињене по Кривичном Законику. Кад се томе дода, да и само питање опште примене општег дела Крив. Закона на Закон о штампи није још пречи вољно расветљено, с обзиром на текст чл. 89 За

Мил. Р. Вељовић, судија