Бранич

Страна 406

,Б Р А Н И Ч"

Број 8

било да главни уговор о закупу још важи, било да више не важи и у вези са тим било би расправлзено питање о својини плодова. Међутим, то прејудицирање важности уговора о закупу, као главног односа, не би могло представљати суђењу и пресуђењу ствар за евентуални доцнији спор о самом раскиду главног уговора, јер се у споровима о својини плодова не расправља дефинитивно о раскиду уговора, који представља сасвим нов основ спора. Па како парничари, који по самом уговору о закупу имају и један и други, поред права и обвезе и како они не морају у. годишњим споровима подносити све доказе, који се тичу испуњења тих обвеза а морају их поднети тек у спору о важности самог уговора, ако желе, да се његова даља важност, било утврди или поништи, — онда би се могло десити, да у томе спору буде изречена одлука, противна онима, изреченим у годишњим споровима за својину плодова о истом питању. Изашло би, дакле, да главни уговор час важи, час не важи, а такав се резултат не може примити. „Друго, кад би се истакнуто питање о важности или неважности самог уговора о закупу, због раскидних услова, у њему предвиђеног,, ценило у овоме спору, суд би морао донети своју одлуку и о евентуалном раскиду самог уговора бар као о споредном питању — што ни сами парничари не траже, јер тужилачка страна раскид уговора претпоставља као свршену ствар, због чега би судска одлука била противна и тач. 3 § 304 Грађ. суд. пост. ,,Са изнетих разлога Апелациони суд налази да се спорно питање о важности самог уговора о закупу може расправити само засебним спором, коме ће то питање бити основ." Касационис уд у својој општој седници усвојио је примедбе свога III оделења а ове противразлоге одбацио. Одлука Опште седнице од 5-Ш-1932 г. Бр. 1027. Т. Ивановић.

Дете рођено у грађанском браку, ван територије пређ. Крал>. Србије, према једној одлуци Опште седнице Касационог суда, наслеђује свога оца и његове сроднике. — 1.оси5 ге§Н ас1ит у брачном праву I.) В, удова из грађанског брака пок. Ж, као старалац свога малолетног сина П, тужбом својом Бр. 41224/27 тужила је Окружном суду за град Београд К. Д. и С. — наводећи да је решење судије неспорних дела МБр. 2781 њен малолетни син П, односно она као старалац упућена на парницу против напред именованих тужених, да докаже да има њен син П, права наслеђа према своме оцу и његовим наследницима. Навела је да је њен син П, рођен у грађанском браку за