Бранич

Страна 438

„Б Р А Н И Ч*

Врој 9

Поред пријема који је Конгресу приредила Хашка општина, Конгрес је био примљен свечано у Бинен-Хофу (Владина палата) од стране Холандске Краљевске Владе коју је заступао министар правде. Конгрес је завршен 31. јула једном свечаном заједничком вечером коју је приредила Хашка адвокатска комора учасницима конгреса, а коју помињем с тога што је срдачност заиста другарска и специјално задовољство холандских колега нарочито загрејала једна заиста духовита здравица претседнику хашког бароа Телдеру и његовом бароу, коју је изговорио београдски адвокат г. Бора Л. Поповић. Конгрес је усвојио следеће резолуције: 1. Стварање националних јурисдикција за протеривање странаца. Конгрес, саслушавши реферате делегата 12 држава заступљених на њему, утврђује са задовољством успехе постигнуте у том питању у неким државама. Усваја понова једногласно жељу овако стилизовану на прошлом Конгресу у Луксембургу: „Нека владе уреде поступак за протеривање странаца који њима буде подесан, али такав који би осигурао заинтересованим право одбране и потребно јемство да ће моћи знати цео предмет и разлоге због којих се тражи њихово протеривање". Затим изражава жељу да се против странаца који се већ налазе извесно време у држави, — а то време нека владе одреде што краће, — не може, ако намеравају да их протерају, поступити друкчије него како је прописано да се поступи у случају протеривања. Најзад закључује да те жеље имају поднети делегати појединих држава својим владама ради знања. Уједно Конгрес решава да упути на проучавање питање међународне унификације прописа и мера поступка, који би се имао применити у случајевима протеривања странаца". 2. Оснивање међународних судова. Конгрес, нотврђујући резолуције ранијих Конгреса у Паризу (1930) и Луксембургу (1931) у прилог оснивању мешовитих међународних судова; — увиђајући да би, према данашњем стању међународних односа, организација таквих судова била претходни услов развоја међународног права и стварања међународне јуриспруденције; •— утврђује с поуздањем иницијативу белгијске и француске владе и изражује жељу да између ових двеју влада дође што скорије до споразума у томе питању, а после и до споразума између осталих држава.