Бранич

Страна 424

„Б Р А Н И Ч"

Број 9

тања, која ми овим поводом само напомињемо, не упуштајући се у њихову ближу оцену, али о којима би несумњиво вредело детаљније расправљати. Што се пак тиче конкретног,. овде приказаног случаја из при.мене реченог правилника^ могло 6и се приметити следеће : 1. — Пре свега, није тачан навод истакнут у жалби, да се награда адвокатима има одмеравати по прописима Грађанског законика; јер је Правилник специјалан закон и, као гакав, има се увек примењивати на дотичну врсту правих односа, ако само његова евентуална примева не би била искључена споразумом интересованих лица, односно адвоката и њихових клијената. Истина је, да прописи општега права, којима се регулишу радни односи појединих лица и потраживања која отуда потичу, а специјално прописи § 719 грађ. зак., нису анулирани пом. Правилником, али би њиховој примени могло имати места само у оним случајевима, у којима би и само право на награду адвоката к®о такво било спорно (н. пр. када се не признаје, да је извесан посао скопчан са наградом, односно када је право на награду у основи оспорено), а међутим, у даноме случају било је неслагање интересованих само у погледу обима те награде. Правилник пак у погледу односа њиме предвиђених има значај не само формалног, већ и материјалног закона, те је довољно ако суд само на њему заснује своју одлуку — пресуду или решење — о адвокатској награди. А адвокату припада подједнако право на награду, било да је ангажован од приватних лица, било пак да га је сам суд у извесном случају позвао за извршење извесних правних аката, као у случају одређивања за браниоца по пупилним масама, о чему је овде нарочито реч. 2. — Напослетку, да напоменемо и пропи-с § 7 Правилника, на коме се је и жалилац код приказаног случаја нарочито задржао. Интересантно је наиме тумачење овога законског прописа, које се је у судској пракси појавило, а по коме, по предметима обезбеђења и кратког поступка, па отуда и по неспорним предметима, награда адвоката не би могла бити већа од 2000.— дин., без обзира на вредност тих предмета. То је тумачење засновано на једном, да тако кажемо сувише уском (педантном) граматичком односно буквалном тумачењу онога става пом. параграфа, који је горе у целости цитиран, а за његову поја.ву дала је несумњиво повода та околност, што је поред речи „предмет" у загради стављена реч „спор", којом се свакако хтео бсље да прецизира смисао прве, али се у ствари постигло оно што се није желело, то јест из тога је разултирала једна неодређеност. У место јаснијег детерминисања изражене мисли, створен је повод за конгроверсна тумачења дотичног закснског текста, и то у једној врло деликатној правној материји, где се ради о рачунима и интересима, као најосетљивијим тачкама људске