Бранич

Број 10

„Б Р А Н И Ч'

Страна 491

раду опште правне нарави Савез је суделовао, тако нпр. на Конгресу правнпка. Дужност пиетета налаже нам да приликом с м р т и дра Данила Мајарана — умро је на дан 1. VIII. пр. г. на Бледу — одамо пошту овоме од највреднијих наших колега. Дугогодишњи председник Адвокатске Коморе у Љубљани и члан пословнога Одбора Савеза био је узором рада не само у адвокатској писарни него и у Адвокатској Комори. У овоме граду, који је сведок његове плодне делатности, ми његови другови из читаве државе сећамо га се са „Слава Дру. Данилу Мајарону!" Бројно стање адвокатског сталежа у читавој држави било је ово : на дан 31. XII. 1931. код по.јединих Комора :

адвоката

адв. приправника

Београд

675

80

Љубљана

251

75

Нови Сад

542

220

Подгорица

34

Сарајево

181

30

Скопље

191

10

Сплит

160

39

Загреб

788

120

Укупно 2822

574

Према укупноме броју пучанства у читавој држави отпада на отприлике 4400 становника и одвјетник, што ни.је мало, али ни превише. О правој хиперпродукцији може се међутим говорити у градовима, нарочито у седиштима апелационих судова; релативно највећи број адвоката концентрирао се тамо, а то је зло. Ако се уважи да ће од оних 574 адвокатских приправника тијеком наредних пет година готово сви постати адвокатима и да ће се надаље дати уписати многи, који буду остављали државну службу, онда се мора предвидети доста јака тенденција пораста тога сталиша. Иако слободни карактер нашега звања не дозвољава да се пречи улаз у њ' онима, који испунише законске услове, ипак предвиђени пораст није ни најмање пожељан. Док с .једне стране имамо пораст адвоката, дотле се с друге стране сужује њихов делокруг, тако да постаје озбиљном погибељ пауперизације и пролетаризације сталежа, почеци чеса опажају се већ данас прилично јасно. Зато је у интересу нашега сталежа да се будно пази на одржавање свих законских услова, напосе оних у погледу ефективности вежбе и моралне квалификације. Осигурање чланова по §-у 118. Зак. о адв. проведоше путем Мир. фондова све Коморе осим Подгоричке и Скопљанске, које због премаленог броја својих чланова закључише да