Бранич

Будимир Плакаловић, судија окр. суда за град Београд О ИСТРАЖНОМ ЗАТВОРУ Истражни затвор је тако ограничење личне слободе, којим се жели у току истраге, а и за извршење судске пресуде, обезбедити присуство лица основано сумњивог да је извршило извесно кривично дело. Супротно од притвора који .је по трајању ограничен на одређено-, врло кратко време, истражни затвор, по правилу траје током целе истраге, главног претреса и поступка пред вишим судовима, те је по времену трајања, несграничен. Изузетак је истражни затвор због бојазни колузије (т. 3. § 113 к. с. п.), који може трајати само дотле, док се не обезбеде трагови кривичног дела, а најдаље два месеца (од. 3. § 129 к. с. п.). Са врло важних разлога колузиони затвср, на предлог државног тужиоца или истражног судије, апелациони суд може.продужити највише још за месец дана. Но ипак, дужност је истражног судије да се стара да истражни затвор траје што краће време и да га укине чим су отпали основи због којих је наређен. То се, нарочито види из § 129 од. 4. к. с. п., у коме се наређује истражном судији да, на случај да истражни затвор траје дуже, свака два месеца, без ичијег предлога, по званичној дужности, испита да ли још стоје разлози истражном затвору. И ово је потпуно оправдано, пошто је за истражне затворенике, увек велико и неивесно питање, да ли су криви или не, и та неизвесност траје све до извршности изречене пресуде, дакле, целим током истраге, главног претреса и поступка пред вишим судовима. Отуда је толика обазривост законодавца према истражним затвореницима више него ли оправдана, јер по речима пок. Николе Огорелице: „Правосуђе несмије стварати мученике." 1 ) Мада законик не каже ништа, али је ван сваке сумње, да истражни судија ова сво.ја испитивања, да ли стоје и даље разлози за истражни затвор, која врши свака два месеца, треба да забележи у актима кривице, како би се, у свако доба, могло констатоваги да је он ту своју дужност извршио. Граница између притвора и истражног затвора тачно је одређена у § 118 к. с. п. Ту границу чини саслушање притвореног лица извршено од истражног судије. У осталом главни циљ притвора и јесте, да се омогући ово саслушање од ис-

Др. Никола Огорелица „Законик о суд. кривичном поступку" (пропраћен уводним објашњењем и регистром) стр. 13.