Бранич

Страна 536

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

нето у једном акту, и мада је саопштење и једног и другог,. извршено истовремено. Одговор на ово питање, зато морамопотражити на другом месту. По § 98 од. 1. предлог да се истрага отвори подноси се истражном судији, а по од. 4. истог прописа, ако окривљеник захтева да по овом предлогу донесе одлуку суд, онда ће то његово захтевање истражни судија непосредно саопштити суду и захтевти да оеај о томе донесе своје решење. Ово право захтевања одлуке суда о отварању истраге од велике је важности за окривљеника, пошто он сада, на решење суда о тварању истраге може изјавити жалбу аиелационом суду. Право жалбе апелационом суду на решење о отварању истраге окривљеник има по од. 6. § 98 к. с. п. (аг^. а соп1апо); као и по § 328 к с. п. А пракса преко овог права окривљеника, толико важног за њега и њгову личну слободу, прелази, намерно, ћутке. И то је један велики грех који се чини окривљенику те са таквом праксом греба што пре престати. Код нас, на гериторији Касационог суда у Београду, до ступања у живот новог законика о кривичном судском поступку, органи надлежни за вођење истраге суверено су одлучивали о стављању осумњиченог у притвор који је у себи имплицирао притвор и истражни затвор, по новом поступку. Навикнути на тако велику власт истражне судије кад имају предлог о отварању истраге, са којим се слажу, а још налазе да треба наредити истражни затвор, било да је овај предложен од државног тужиоца или не, они одмах, као што је речено, решењем отварају истрагу и у истом решењу доносе и наредбу о истражном затвору. Све то саопштавају окривљенику поучавајући га том приликом само, и једино,. о његовом праву на жалбу против наредбе о истражном затвору, коју и без жалбе мора расмотрити окружни суд. Незаконитост поступања истражних судија, у овом питању, ван сваке је дискусије, те ово поступање треба исправити и то на следећи начин. Истражни судија још приликом саслушавања окривљеног, ако већ има предлог државног тужиоца о огварању истраге, треба о томе предлогу да обавести окривљеног и да га поучи о његовом праву да може захтевати да о отварању истраге донесе решење суд. Или, ако је окривљеног саслушавао без предлога истражни суди.ја мора, када предлог о отварању истраге стигне да на изложени начин изврши своју дужност и да о том предлогу обавести окривљеног и поучи га о његовом праву. И ако се окривљени користи овим својим правом, а то ће редовно наступити, онда истражни судија има то саопштити суду и захтевати, да о томе донесе своје решење. Разуме се само по себи, да ће суд, решавајући о отварању истраге, решити и о наређењу истражног затвора. А на све то окривљени може изјавити