Бранич

Страна 542

„Б Р А Н И Ч'

Број 11

По жалби дужника М. К. под бр. 29044 од 8. априла 1931. год. Касациони суд је, примедбама свога II. одељења бр. 7741 од 13. јуна 1931. год. поништио горње решење а из разлога: „Јер је суд у смислу § 304. и 305. грађ. суд. пост. требао да да потпунију оцену поднетих доказа, како у погледу постојања обавезе жалиочеве, тако и у погледу његовог обима, с тим да при доношењу нове одлуке суд треба у смислу § 328.а грађ. суд. пост. да узме у оцену и уверење поднето уз жалбу." Пошто је у међувремену извршена организација среских судова и на њих пренета надлежност за рад по забранама, то су сва акта, прво враћена окружном суду з град Београд, па онда среском суду за град Београд, који је, као надлежан донео решење бр. 20480 од 2. јула 1931. год. којим је о д б и о Држ. хип. банку од тражене забране. По жалби поверилачке банке бр. 24397 од 16. јула 1931. год. Београдски апелациони суд је примедбама свога II. одељења бр. 6899 од 19. августа 1931. год. поништио горње решење а из разлога: ,,Кад је суд у ожалбеном решењу и сам нашао да стварна разлика на штету поверилаца износи 178.829.60 дин. онда је суд био дужан да да разлога, зашто налази да нису испуњени услови за одобрење забране ни за обезбеду поменуте суме у 178.829.60 дин." Срески суд је усвојио предње примедбе Беогр. апел. суда, па је донео ново решење бр. 36722 од 4. септембра 1931. год. којим је понова о д б и о Држ. хип. банку од њеног тражења. По жалби Држ. хип. банке под бр. 49403 од 16. октобра 1931. год. Беог. апел. суд је поништио горње судско решење примедбама свога II. одељења бр. 10158 од 26. новембра 1931. год. а из разлога : „Погрешно је нахођење Суда, да би купац, који је одустао од раније продаје имао одговарати за штету и трошкове настале другом продајом, само у висини положене кауције : јер одредба § 465. т. 6. у в. § 484. гр. суд. пост. прописује одговорност таквог купца за насталу штету, не ограничавајући одговорност његову само у висини положене кауције, те се, према томе, има узети, да је такав купац одговоран за сву штету и преко положене кауције. Па кад је Суд нашао, да постоји несумњива штета повериоца за суму од 178.829.60 дин., онда је суд погрешио, што забрану није одобрио, јер је овде у питању само обезбеђење, а не и наплата." Усвајајући ове примедбе, срески суд је донео ново решење бр. 67630 од 12. децембра 1931. год. и одобрио забрану за 178.829.60 дин. као средство обезбеђења. По жалби М. К. под бр. 74.187 од 29. децембра 1931. год. Беог. апелациони суд је одобрио ово решење среског суда у своме II. одељењу одлуком својом бр. 569 од 26. јануара 1932. год. те је оно постало и з в р ш н о.