Бранич

Број 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 555

смрт прекинула то стање и законодавац је рекао, да ће права слика његове имовине бити тек онда, када се из ње исплате сви доказани дугови. Из заблуде или из нарочитих обзира, наследник се прима наслеђа ,,без пописа" када је маса презадужена. Примити се „без пописа" а с обзиром на парафразирани горњи пропис, значи, исплатити дугове првенствено из покојникове заоставштине па, ако она не би залегла, онда се поверилац има окренути наследниковој имовини. Познати а доказани дугови, пријављени пре дефинитивне расправе питања о наслеђу, одмах се одбијају из активе а дугови пријављени после тог момента, они се иаплаћују од наследника и зато је њихова судбина, често, врло сумњива. Да није овако, „правила би се од готовине вересија!" — Гледиште вишега суда нарочито је незгодно за наш конкретан случај где се сва имовина састоји из готовог новца и нешто покретних ствари. Ако је наше гледиште нетачно, зашто би се повериоци пријављивали у масу, када се је наследник примио наслеђа „без пописа"? Зашто би срески судија упућивао на спор било повериоца било масу, у случају да масени представник не призна тражбину? Ради чега би се у оваквим решењима слабијој страни одређивао рок у коме има да поведе спор и да у том року извести судију да је спор поведен? Зашто се у тим решењима, још, каже, да ако слабија страна не поступи по налогу суда, маса ће се рсправити по поднетим доказима? — Све то не би било потребно када би једна проста изјава, дата од стране наследника, да се прима наслеђа ,,без пописа," представљале неку сигурност за поверица. Међутим, она је само једно право без икакве заложне подлоге. На крају, могли би да замеримо оном решењу — ма да није било, баш, апсолутно потребно — што није оставило наследној такси лабавије границе, која је, заиста, имала да буде у зависности од успелих спорова односно величине наслеђене имовине. Ово би се, уосталом, могло постићи и заобилазним путем, захтевом за повраћај таксе. Да закључимо: чим није у питању одређивање наследника — то нас питање као најважније интересује овде — распоредно решење може се донети, без обзира што су у спору делови или цела имовина покојникова. Позвани повериоци имају се првенствено и искључиво измирити из заоставштине умрлог лица и тек, ако она не би залегла, долази на ред имовина наследникова, подразумевајући да се је наслеђа примио „без пописа." Стога, спорна имовина не сме се издавати наследнику све до повољног окончања спора по масу — нормално је да се спор поведе. Душан П. Мишић судија среског суда за град Београд