Бранич

Страна 16

„Б Р А Н И Ч"

Број 1

одбране, и све до окончања усменог претреса, подићи тужбу против тужиоца или ће се задовољити само истицаљем реторзије у своју одбрану. Али чим он пређе у напад, чим захте да суд казни и тужиоца, онда је судија дужан да то сматра као противтужбу и да од тужиоца узме одмах личне податке у смислу § 246. III кр. пост., а пресудом да расправи кривицу оба окривљеника — увредиоца и увређеног. На крају можемо дакле рећи: противтужба је за примену § 298. II кр. п. потребна и није потребна. Све зависи од тога, како се брани окривљени. Ако он захтева да се и тужилац казни због враћене му увреде, онда суд то не може учинити без противтужбе; управо суд такву изјаву треба да сматра за противтужбу. Ако пак ту околност окривљени истиче само у своју одбрану, онда суд не сме тражити противтужбу, јер она није потребна, а суд може окривљенога било казнити или сасвим ослободити казне. Но тужиоцу тада не може се судити. Најзад реч-две о застарелости противтужбе. Противтужба је у ствари тужба, па би за њу имало да важи све оно, што је и за тужбу прописано. Али у § 51. ал. последња крив. пост. речено је, да се она може подићи „до завршетка претреса пред судом првог степена . .." Према томе, суд не би могао одбацити оптужбу против тужиоца због тога, што окривљени противтужбу није подигао у року који је предвиђен у § 86. крив. зак. Окривљени, према коме је такође учињено кривично дело, за које држава нема интереса да гоии, није хгео да тужи нада.јући се да ни он неће бити тужен. И у том ишчекивању могао је протећи рок за подизање тужбе. Одузети му међутим право да и он тужи свог тужиоца, који се није задовољио тиме што је на увреду реагирао такође увредом, законодавцу је свакако изгледало неправично и нецелисходно. Али, ако би услед пропуштеног рока, који је предвиђен за подизање приватне тужбе, суд донео на основу § 276. крив. пост. пресуду, којом се оптужба према окривљеноме одбија, онда би тако исто требало поступити и према тужиоцу поводом противтужбе окривљенога. Ово н&равно онда, ако се реторзија одмах збила. Јер противтужба предпоставља постојање тужбе. Ако ове нема, односно ако је није било у року, онда се не може говорити ни о противтужби. Напад окривљенога, односно захтев да се суди тужиоцу, не може се онда назвати противтужбом, већ правом, самосталном тужбом, која се такође мора подићи у законском року као и тужба против окривљеника.