Бранич

Страна 22

.БРАНИЧ'

Број 1

са 10 дана затвора с тим, да заузету земљу уступи селу Б. чија је својина. По жалби Ђорђевој надлежно Среско начелство решило је да се Ђорђе ослободи за дело из § 375 а) кр. з. а да спорно земљиште уступи у државину селу Б. као јачем у праву а он се упућује да код редовног суда грађанском парницом, коју има повести у року од 20 дана, своје право тражи. Против тог решења поднео је Ђорђе тужбу Управ. суду у Београду. Ова.ј суд решењем својим од 4. IX. 931. Бр. 23049 одбацио је тужбу због ненадлежности судске мотивишући своју одлуку тиме, да се у овом случају расправља кривично питање иступне природе по општем кривичном законику чије извиђање и суђење врше опште управне власти као казнене и оне у улози органа судских власти ову кривицу а с њом и питење о државини спорнога имања окончавају." Државни Савет — по жалби тужиочевој — решењем од 16. II. 932. Бр. 2783 поништио је одлуку Управног суда са ових разлога: „У § 375а) к. з. предвиђено је, да ће надлежна власт за случај да кривца за дело зеузећа осуди, овога упутити да код редовног суда подигне тужбу против онога, у кога се државини земља затекла, ако мисли да на њу има јаче право. На случај пак, да је кривица оптуженога застарела власт ће по оцени доказа одлучити која ће страна као јача остати у државини имања. Два су дакле само случаја у којима је власт по овом пропису казненог закона овлашћена да уз кривичну расправи и једну грађанску ствар и само у та два случаја њена се одлука има посматрати као полицијско - казнена одлука противу које по закону о Државном савету и управним судовима није дозвољена тужба на Управни суд и ако се уз кривично расправља и грађанско питање. Међутим у овом спору надлежна полицијска власт одлуком, која је била предмет расматрања пред управним судом, ослободила је од казне оптуженога за дело из § 375а) к. з. па се ипак овом одлуком упустила у оцену доказа и одлучила ко ће остати у државини имања и ако за расправу грађанског питања у овом случају по пом. § 375а) к. з. није имала законско овлашћење. Према томе се њена одлука у овом делу, којим је расправила грађанску ствар нема посматрати као полицијско казнена одлука већ као одлука административне власти, против којих је одлука обзиром на прописе чл. 15 и 18 з. Д. с. У. с. дозвољена тужба на Управни суд па је Управни суд погрешио кад је ожалбеним решењем тужбу одбацио као ненадлежној власти поднесену. Винко Влатковић судија Управног суда