Бранич

Страна 520

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

Остаје нам да видимо још: дејство отказа и напуштања службе на питање отправнине, кад су они једновремени или кад напуштање службе бива после датог отказа, али пре него је истекло време за отказ; на пр. службодавац откаже службопримцу службу, а службопримац без важног разлога напусти истог или неколико дана доцније службу, али превремено, да ли тада службопримцу припада право на отправнину или не? Ако имамо у виду разлику између напуштања службе и отказа, онда запажамо, да почетак дејства отказа бива даном кад је служба отказана и да траје све до истека последњег дана, кад службени однос сасвим престаје, а да почетак и свршетак дејства напуштања службе бива једновремено. Према томе услед отказа службени однос траје све до истека последњег дана — рока — за отказ, док службени однос услед напуштања службе престаје одмах, даном напуштања службе. У горњем примеру одговор је: службопримцу не припада право на отправнину, ма да је службу отказао службодавац, јер је дејство отказа паралисано превременим напуштањем службе без важних разлога. На сличан начин се има решити и овакав случај: службопримац је отказао службу, али га службодавац превремено отпушта без важног разлога; право на отправнину припада службопримцу, јер је дејство отказа паралисано безразложним отпуштањем из службе. Могуће су и друге комбинације, али ће оне као полазну тачку за решење имати оно што смо за ова два конкретна случаја изнели. Што се тиче висине износа отправнине, то је питање законодавац тачно у § 333 ставу Зак. о Рад. прецизирао. Тачка 2 и 4 §-а 333 Зак. о Рад. потпуно је јасна и њима не треба никакав коментар. За прокуристу и пуномоћника § 333 тач. 3. Зак. о Рад. вреди исто оно што смо до сада за остало особље навели, само са том разликом, што прокуриста и пуномоћник имају право на двоструку отправнину. На овохме месту потребно је још поставити једно питање: за колико времена застарева право на отправнину? Законодавац то питање није дотакао, већ је у § 330 Зак. о Рад. предвидео да потраживања из службеног односа на плату и накнаду издатака као и повраћај предујмова застаревају за три године. Како ни ми немамо никакве сигурне полазне тачке за прецизно решење овога питања, изгледа нам, да се пракса пе би огрешила о закон, ако би стала на гледиште, да и право на отправнину застарева за три године. Што се пак тиче питања: који је суд надлежан за спорове настале због отправнине, мишљења смо, да су зато надлежни редовни грађански судови, а не избрани одбори, јер на отправнину имају право само они службопримци, којима је поверено обављање виших трговачких и виших