Бранич

Страна 544

„БРАНИЧ 1

Број 11

и, на жалост, врло млад умро овај честити човек и примеран судија. Патње и борба за опстанак, који су га пратили од колевке до гроба само су оштрили његов ведар дух и челични карактер. Све његове делатности кроз школу, у рату и миру као и у служби садржавале су максимуме физичког напора и савесности, те две тако ретко спојене, а за прави успех неопходно потребне крајности у људском раду и стварању.Таква схватања рада и личних особина створила су од Душана, скромног сељачета, угледног престоничког судију, у чију су толику правничку спрему и бескомпромисну савесност сви веровали. Он је био и остао један од модела, којима се је одликовало наше правосуђе, а којима би се подичили и судови старих културних народа. Борба за опстанак од ране младости, па кроз цео живот оставила је дубоке трагове на његовом физичком бићу. Па ипак његова душа остала је снажна, јер за њега није било искушења према дражима живота. Његове врлине нису се никада поколебале, шта више само су се рељефније истицале његова повученост и стојичка скромност, као редак контраст данашњице. Притиснут сиротињом он је имао само једно задовољство — огромно богатство савести, безкрајне, мирне и чисте као небо. Вођен том савешћу и ако тешко оронуо он пркоси смрти радећи у суду. А када је од другова одвојен од посла требао да се лечи, било је касно. Он је лагано догоревао као кандило пред светињом правде. При свем том што је од дужег времена на његовом лицу смрт јасно обележила свога изабраника, пок, Душан је имао довољно снаге и воље, да се међу пријатељима нашали ведром, шалом, па и смрти насмеје у очи, болном резигнацијомчовека,, који је свестан своје скоре трагедије. Ако је смрт физички уништила човека, она је и триумф његових врлина, јер оне отимају од заборава светла имена људска. Умиру само они, који ништа трајнога и лепога за собом не оставе. Душан Јовановић оставио је овај свет у сиротињи, али његов пример рада и савесности је непотрошно богаство. Он је блистава звезда под сводом нашег правосуђа. Слава и част Душану Јовановићу, узоритом судији, хероју дужности. Београд, 28 нов. 1933 г. Мих. Р. Аћимовић, адв. Исправка На страни 521 у наслову чланка г. Бор. Петровића поткрала се штампарска грешка иу стоји „поступака" а треба: „поступка". — Моле се читаоци да ову грешку сами исправе. За штампарију „Светлост" М. Вајзер, Бранкова ул. 20. — Телефон: 21-564