Бранич

Страна 548

„Б Р А Н И Ч"

ненадлежности, пресуђења и приговора да парница тече. На том рочишту се предлаже обезбеђење трошкова у колико се ради о странцима, а тада се покушава и поравнање које је за интересе парничара једнако судбоносно као и сама пресуда. 2) Парничне радње пред одређеним и замољеним судијом, (§ 32 и 34) изузев рочишта у припремном поступку када је заступање адвокатом обавезно (§ 32 и 34). Овај изузетак прави правило излишним јер је рад одређеног и замољеног судије једнако важан онда када се обавља у припремном поступку, као и по закључку суда ван овог поступка. 3) Поступак признања сиромашког права (§ 163 и 173). 4) Радње пред председником већа, старешином суда и у сутској писарници које су административне природе. 5) Радње у брачним споровима (§ 128). 6) Радње пред избраним судовима (§ 677 и 682). 7) Радње за које је стварно надлежан срески суд, али су додељене окружним судовима на основу § 75 (тужен је судија среског суда) § 92 (награда и трошкови пуномоћника. 8) Радње које у парницама својим, своје супруге, деце и лица чији су законски заступници предузимају јавни бележници и професори права, као и чиновници суда, правобраниоштва, држ. тужиоштва и Мин. правде у колико су способни за адвокатско или судијско звање. Као што видимо изузетци сем првог, нису од великог значаја. Сви они тако су скопчани са тужбом или одговорни на тужбу да их пракса неће ни познавати. Ови изузетци ослабљени су у многоме на тај начин, што су поднесци без којих су они илузорни везани за рад адвоката. Па и кад тако не би било, нови поступак за поднесак прописује такву форму, која адвокату обезбеђује обвезног у свакој радњи где је поднесак неминован, па према томе и у сваком спору, који ће без поднесака бити велика реткост. Услед важности и формалности које закон прописује за поднеске у спору, заступање преко адвоката распростреће се неминовно и на среске судове, те ће сви изузетци од правила задржати само своју теоретску вредност без практичног значаја. Парничке радње адвокат обавља на основу парничког пуномоћства којему садржину даје пропис § 132 ГПП. Док се неадвокату издају пуномоћства друге врсте, адвокату се издаје само парнично пуномоћство, које може бити генералне или специјалне природе. Генерално пуномоћство било би оно, које властодавац даје адвокату за све спорове, а специјално оно, које се односи на одређени спор. И једно и друго пуномоћство по сили закона адвоката овлашћују: да подноси и прима тужбе, и обавља све парничне радње