Бранич

Страна 24

Број 1

медбама свога II оделења од 2 октобра 1933 год. Бр. 6028 поништио је горње решење суда, са разлога: „Погрешно је разлагање суда да поднето уверење Управе града Београда Бр. 19078 од 12-IV-1933 год., у жалби бр. 13225, није доказ и о томе да тужени станује у улици Високог Стевана бр, 50. — већ само да служи као доказ о пријави стана. Јер ово уверење има карактер јавне исправе из § 187. гр. с. п. и по својој садржини и основу коме оно служи има се узети као доказ да је тужени становао у улици Вис. Стевана бр. 50. а почев од 16-Х1-1932 год. као дана пријаве, све док се противно садржини овога уверења не утврди. Према овом, погрешно је налажење суда да је предаја решења Бр. 33451 од 18-Х1-1932 год. правилно извршена у см. § 360. гр. с. п., јер је предаја овог решења, према предњем, извршена у туђем обиталишту, а не у обиталишту где је тужени М. у време предаје становао". Јован Д. Смиљаиић

Кад иризиање оитуженога, да је тужпоцу дуговао извесну суму новаца, садржи и иризнање да је тај дуг ликвидиран пребијањем његовог потраживања од трећег лица коме је тужилац такође дуговао исту суму новаца, онда такво признање туженог није дељиво ине може се цеиати по §165. грађ. суд. иост. (Одлука Опште Седнице Касационог Суда од 4 марта 1933 год. бр. 1552). Тужилачка фирма Н. П. трг. из Крагујевца тужбом својом тужила је Ј. Б. предузимача из Крагујевца због дуга од 12.500.— дин. који потиче за изузету робу из њихове гвожђарске радње. За доказ свога права поднели су признање туженог дато на протоколу саслушања код Претстојништва градске полиције у Крагујевцу под бр. 7306 од 9-1У-1931. год. Тужени на рочишту, преко свога заступника, изјавио је, да не признаје тужбено тражење, а по § 185 грађ. суд. пост. ко хоће да се ползује признањем противне стране, он то признање мора узети онако како гласи у целини. Из поднетог доказа види се, да је овај дуг исплаћен — компензацијом преко М. П. на тај начин што је тужилачка страна дуговала фирми М. П. суму коју потражује од њега, а он је потраживао од М. П. толику исту суму новаца, те је на тај начин тужиочева тражбина угашена каошто је то и у својој речи код Полицијске власти казао. Окружни Суд у Крагујевцу пресудом својом од 31 августа 1932 год. Бр. 18926 осудио је на плаћање туженога заснивајући своју пресуду на признању туженога код полицијске власти § 180. грађ. суд. пост.