Бранич

ББЛБШКБ

Конгрес југослоБенскмх правника На Конгресу југословенских правника у Дубровнику 1932. год. решено је да идући Конгрес, шести по реду. не рачунајући први Збор правника у Загребу где је основан Конгрес правника, буде у Загребу у јесен 1933. год. Због првог Конгреса правника Словенских држава одржаног од 8. до 10. септембра 1933. год. у Братислави, конгресни одбор решио је да се шести Конгрес одржи у 1934. год. у Загребу. На скупу одржаном крајем новембра 1933. год. у Београду у присуству чланова конгресног одбора из Београда и великог броја правника, решено је, да се предложи конгресном одбору, да се Конгрес у Загребу одржи у септембру 1934. год., којом је приликом предложено много гема за будући Конгрес, као: заштита земљорадника, однос државе према прнвреди, питање с^дских и административних такса, пореско закоиодавство, однос уредаба према законима, црквене уредбе и грађански законик, независност судија у вези са слободним судским уверењем, питање . држављансгва, штампарско право и др. На састанку одржаном у Загребу 10. децембра 1933. год. конгресни одбор, коме је председавао прелседник г. Др. Иво Полишео, адв. из Загреба са оба подпредседника и у готово комплетном своме саставу, донео је одлуку, да се будући Конгрес одржи у првој половини септембра 1934. год. у Загребу, што да се већ сад саопшти свима правницкма. Сем тога изабрао је следеће теме о којима ће се на Конгресу реферисати и расправљати и то: 1. Однос државног и црквеног законодавсшва нарочишо с обзиром на закључење брака. 2. Доауна кривичног законикау погледу деликаша из економске обласши. 3. Право на исиравку ио закону о шшамии. 4. Законишосш уредаба, 5. Таксе у судсшву и админисшрацији. 5. Фискглни шереши и народни доходак. Чим изабере референте, конгресни одбор приступиће осталим припремама за Конгрес, као што је штампање Спо-

менице, излети и др. а референтима ће оставити рок до кога имају да поднесу своје радове конгресном одбору. Имена референата и даље појединости односно Конгреса саопштиће се накнадно. В. Б. Израда нацрта Трговачког законика у Министарству правде. Као што је познато, Министарство правде издало је у 1932 години нацрт партије о деоничарским (акционарским) друштвима и разаслало га заинтересованим институцијама и лицима на мишљење. Недавно је пак издат нацрт партије о друштву са ограниченом одговорношћу и о страним трговачким друштвнма, који је такође послат на мишљење заинтересованим институцијама и лицима. Комора ће приказати у Браничу оба ова нацрта и по могућству спремити своје примедбе на исте, а сад већ скреће пажњу адвокатима нарочито на нацрт који се односи на друштва са ограниченим јемством, што је новина за српско законодавство и српске правнике. 5. Б. СадржаЈ правних часописа: Бранич ће почев од овога броја доносити садржај свих ћравних часоћиса у земљи и Словенству у 1934. год. Одвјешник, орган Адвокатске комоморе у Загребу, год, VIII. Бр. 1., Загреб 8. јануара 1934 год. Садржај: Јамци правнога поретка. Награђивање одвјетничкога рада и одвјетнички морал. Пише Др. М. Б. Одвјетници пред судовима српске православне цркве. Још о пореској пракси према одвјетницима. Пише Др. Матија Белић, Ђаково. Има ли Југословенско друштво за заштиту вјеровника право на трошак? Пише Др. Шиме Кулишић, Врбовско. Имунитет обране у компарацији права. Реферат Жана Аплетона, Париз. Одвјетник мјесто јавног биљежника. Из сталишке јудикатуре. Вијести Адвокатске коморе у Загребу. Разно.