Бранич

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 169

Бранилац не може засебно од рока, који веже оатуженика за изјаву о правном леку, сам изјављивати и оиравдати иравни лек. Бранилац је дужан ирисуствовати саоиштењу иресуде у јавном заседању, јер нема ираво на накнадно саопштење. (Касациони суд у Београду, Кжк.-1. од 18. јануара 1934. г.) По завршеном претресу, а пошто је у јавном заседању објављена пресуда, којом су опт. Ј. и В. осуђени, противу пресуде изјавили су ревизију оба оптуженика, тражећи да се писмена пресуда достави њиховом браниоцу ради оправдања правног лека. Бранилац није присуствовао овом саопштењу пресуде, али кад је примио пресуду, он сам изјави ревизију, и ову у законом року од своје изјаве оправда. Окружни суд у Врању, решењем својим Кзп.—418/32 одбацио је ревизије оптуженика зато што не садрже поименце повреде закона нити на њих разговетно упућује, а ревизију браниоца одбацио је као неблаговремену, јер је изјављена после три дана од саопштења — објављивања пресуде оптуженицима у јавном заседању. Ово је решење окружног суда Касациони суд у својо нејавној седници решењем Кжк—1. од 18. јануара 1934. год. одобрио, а жалбу браниоца као неосновину одбацио, давши о томе ове разлоге: „Бранилац у својој жалби нападајући ожалбено решење истиче да је суд противно изричном пропису § 324. од. III ксп. који допушта браниоцу да и без нарочитог овлашћења оптуженика изјави правни лек, одбацио његову изјављену и оправдану ревизију, само са тог разлога, што није на време изјављена, т.ј. у року од три дана од дана саопштења нападнуте пресуде оптуженицима на самом претресу, као што то захтева § 339. ксп. Даље, наводи, да он за ово саоиштење, па и изјаву правног лека од стране самих оптуженика на самом претресу, није знао нити је могао знати, пошто није био присутан саопштењу пресуде. „Осим тога, истиче, да је суд погрешно одбацио и ревизију коју су сами оптуженици по саопштењу изјавили, са разлога, што нису поименце наведене повреде закона, јер се те -повреде могу поименце наводити и у оправдању ревизије. „Оцењујући ове ожалбене наводе, Касациони суд налази, да је ожалбено решење правилно и на закону основано. Правни лек могу употребити по правила само странке т.ј. државни тужилац и окривљеник § 6. ксп. Бранилац пак пунолетног лица никад самостално не одлучује о правном леку, јер он није сгранка, већ лице које својом стручном спремом има да помогне одбрану оптуженика — § 325. од. I ксп. Као такав он и не одлучује о правном леку, већ му закон даје право да изјави у име оптуженика правни лек, и без нарочитог овлашћења али не противу његове воље — § 324. од. III ксп., — и не може од изјављеног правног лека одустати — § 325. од. III ксп. — без одобрења оптуженика. Из овог излази, да о употреби правног лека одлучује сам оптуженик, па према томе, поред њега не може самостално и одвојено од рока за изјаву правног лека, који веже оптуженика, да одлучује и бранилац, већ и овога веже изјављена воља оптуженика, како у погледу употребе правног лека и врсте правног лека, тако и у погледу рока. Стога ни бранилац—жалилац у конкретном случају није могао да поред изјављене ревизије самих оптужених и мимо ње изјављује ревизију и ову оправдава, јер таква реви-