Бранич

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 183

спорна дела бив. Краљевине Србије, али су ти закони у многоме прерађени и допуњени да би одговарали данашњим потребама. Од нарочите важности су нови прописи о стављању под старатељство. Тако на пр. сваком управнику приватног или јавног завода за душевне болести или сличног завода наложено је да најдаље за 48 сати од пријема некога у завод против његове воље, јави то среском суду. У противном излаже се кривичним санкцијама. Сем тога, отежано је стављање под старатељство, нарочито ако би се тиме довела у питање породица дотичног лица, те ће се тако спречити многобројне злоупотребе везане за оглашивање некога за умоболног. Као новину, законски предлог предвиђа постављане старатеља малолетним лицима која се налазе у заводима за принудно васпитање или за поправку, у сиротињским домовима, у домовима за находчад, или којим другим јавним или приватним заводима, који се старају о малолетницима, у лицу управитеља дома или кога другог погодног органа јавне власти или удружења за заштиту младежи. Предвиђају се такође и старатељски савети, којима је задатак да помажу старатеље и суд о старању малолетника: За старатељске саветнике имају се у првом реду поставити наставници и лица која се исгичу социјалним и добротворним радом. Најзад, предвиђају се и старатељска повереништва, као факултативне општинске установе, која би имала у место среских судова да врше послове старатељства. Сем тога, предлог законски садржи и материје као судски поништај несталих или уништених хартија од вредности и других исправа, проглашење несталих лица за умрла, уређење међа, раскидање заједнице и прописе о судским тумачима. Предлог Уводног закона као и Уводни закон за грађански парнични поступак јесте једна мала енциклопедија, по угледу на финансиске законе, у циљу да се до изједначења материјалног права, могадне закон о судском ванпарничном поступку примењивати на свима судским територијама: В. Б.

Да ли је Уредба о заштити земљорадника од 23. нођембра 1933, год. за судо&е у примени обабезна? Овим питањем позабавио је се г. Др. Ш. И. адвокат у Б. у Мјесечнику за јануар 1934. год., и дубоком анализом и саме Уредбе и Закона на основу кога је Уредба донета, дошао до закључка, да судови не треба ову Уредбу да примењују пошто је противна закону, а судовима јепризнато право да цене легалност уредаба. Ово гледиште само по себи веома интересантно, може се веома исправно бранити и са јаким разлозима, пошто начин доношења Уредбе и извесни њени прописи дају основано право правницимада јој оспоравају легалност. Кад би судови прихватили ово гледиште не значи никако да земљорадници не би били заштићени, ношто они и с правом и разлогом уживају благонаклоност како оних који су у влади, тако и онихкоји то нису. Заштита земљорадника као најмногобројнијег нашег становништва, јесте права и најважнија државна потреба. Али, одбијајући примену једне овакве Уредбе, судови би натерали извршну власт да не доноси Уредбе које ће бити противне Закону из кога потичу и које ће садржавати недовољно простудиране прописе и санкције, већ ће извршна власт пазити да Уредбе буду саставни део закона из кога потичу а да ће их моћи судови правилно и лако примењивати. Јер, каква је вајда од Уредаба које се не могу без велике тешкоће применити пред судовима по готову кад су противне и слову и духу закона из кога потичу. В. Б. Како ад&оћати бране е&ој позиБ и с&оју неза&иеност V Француској Београдска Политика у своме броју од 10. мар-га 1934. год. донела је извештај од свога париоког дописника о покушају самоубиства чувеног париског адвоката г. Ремона Ибера, браниоца Ромињана, једног од учесника у Стависковој афери. Г. Ибер је скочио у Сену са једног париског моста паје у последњем моменту извучен из воде и повраћен у живот. О овоме догађају, полиција је дала извештај тек пошто је протекло више