Бранич

Број 4

„Б Р А Н И Ч"

Страна 215

које учини пуномоћник, а странка га одмах на истом рочишту опозове, не вреди, и сматраће се као да није ни било признања (§ 136). Пресуда на основу признања захтева, ако се објави у присутности обеју странака, има учинак према странкама чим се објави, и тече рок за призив (§ 558 ст. 2), те ће се отправак доставити само оној странци која то нарочнто затражи (§ 513). Ова се пресуда доставља у скраћенсм облику, т. ј. без образложења са назначењем „пресуда на основу признања" (§§ 515 и 180 ст. 4 гр. п. п. и 382 уредбе о посл. реду). Пресуда на основу признања (а тако исто и пресуда на основу изостанка и одрицања), може се донети у виду забелешке на самој тужби (§ 516 ст. 2 и 270 гр. п. п. и§ 68 и 383 уредбе о посл. реду). Ова забелешка, која се према уредби о пословном реду, има стављати помоћу штамбиља, гласиће отприлике овако: „Кр. Југославија. Пресуда на основу признања. У име Његовог Величанства Краља! Туженик се осуђује у смислу захтева тужиоца и на плаћање парничних трошкова у дин. ... Све у року од 15 дана под претњом извршења. Окружни суд 15 априла 1934 год. Н. Н. судија". (Слична забелешка стављаће се и за пресуду због изостанка и одрицања). 14) Доношење пресуда на основу одрицања. На првом рочишту може се спорна ствар свршити и пресудом на основу одринања (§ 334 ст. 2). Ако се тужилац на првом рочишту изрично одрекне свог захтева, онда ће се тужбено тражење по предлогу туженикову одбацити пресудом на основу одрицања. Ако се одрицање тиче само једног дела или једног од више утужених захтева, онда се може на основу одрицања по предлогу донети делимична пресуда (§ 490). Да би се донела ова пресуда није довољно да се тужилац одрекне својег захтева, већ сем тога, потребан је предлог туженика да се донесе пресуда на основу одрицања. Не стави ли туженик тај предлог, неки коментатори су мишљења да ће се тужба сматрати повученом, док други мисле да наступа мировање поступка. Практично ово питање нема велику важност, пошто ће тужени ретко или готово никад, пропустити да стави свој предлог. Тужилац се може одрећи својег тужбеног захтева, како на првом рочишту тако и доцније и на усменој расправи. Одрицање се не може опозвати. Пресуда на основу одрицања прогласиће се у присуству обеју странака и доставиће им се отправак исте само ако то оне буду захтевале. Ова пресуда неће имати образложење већ само свој диспозитивни део (§§ 515 гр. п. п. и 382 суд посл.). Ову пресуду доноси судија првог рочишта (§ 493 ст. 2). Треба разликовати повлачење тужбе и одрицање од тужбеног захтева. Повучена се тужба може изнова поднети (§ 332 ст. 6), док се пресуда на основу одрицања сматра као гез шШса1а и има материјално правне пос-