Бранич

Број 4

„Б Р А Н И Ч"

Страна 219

обичан рок, између дана доставе и првог рочишта, 15 дана. Тај рок може бити дужи и краћи обзиром на разлоге наведене у § 326. Ако се прво рочиште одгоди због околности, која је спречила туженика, да на време дође или га је спречила да на том рочишту пријави приговоре и стави предлоге, који се имају изнети на првом рочишту, онда прописи о првом рочишту вреде и за одгођено рочиште (§ 337 ст. 1). Али ако се прво рочиште одгоди због извиђања доказа поводом већ стављеног приговора на првом рочишту, онда се на наредном рочишту не могу стављати ни они приговори и предлози, које су странке дужне пријавити на првом рочишту. Тако, ако се прво рочиште одгоди да би се провели потребни докази поводом предлога да се тужба одбаци због парничне или страначке неспособности или недостатка потребног овлашћења, онда се на одгођеном идућем рочишту (које је увек прво рочиште), не може ставити предлог да се тужба одбаци због отклоњиве ненадлежности, или предлог за обезбеду парничних трошкова. Овакви предлози су преклудирани чим нису били стављени на првом (по реду) рочишту (§§ 160 и 335 ст. 1). Налагање туженику да одговори на тужбу. Ако према резултату првог рочишта буде потребно одредити потребну усмену расправу, судија, којему је поверено држање првог рочишта, одмах ће на рочишту наложити туженику закључком, да одговори на тужбу и одреди му рок за предају одговора, који ће одмерити према околностима појединог случаја, али не дужи од 4 недеље. (§ 338 ст. 1). Доношењу закључка, о налагању туженику да одговори на тужбу има места кад на првом рочишту није стављен ниједан предлог, о коме се има расправити и одлучивати на првом рочишту. Буде ли стављен који од ових предлога (а то су под 3) б., 6), 7), 8), 10), 11) и 12) напред изложених), прво ће се о њима расправљати и донети потребан закључак, па потом ће се наложити туженику да одговори на тужбу. Ово налагање биће беспредметно, ако се правни спор оконча на првом рочишту поравнањем, повлачењем тужбе, или пресудом на основу одрицања, признања или због изостанка. Најпосле, буду ли стављени приговори, о којима се има одвојено или уз главну ствар расправљати и одлучивати (као приговор под 3) а) 4 и 5), ипак ће се туженику наложити да одговори на тужбу, без обзира на стављене приговоре с тим, да ако буде наређено, да се о тим приговорима расправља уз главну ствар, тужени ће у своме одговору на тужбу имати да наведе и околности, које поткрепљују те стављене приговоре и назначити доказна срества за утврђивање оправданости тих приговора (§ 338 ст. 2). Одређени рок за одговор на тужбу макар он био и 4 недеље,