Бранич

:Број 4

„Б Р А Н И Ч'

Страна 233

чунајући ту бановинску и општинску администрацију, тако . да смо једна од држава која има највећи проценат издатака на чиновнике. Док су у Енглеској лични расходи пре рата износили око 30% а после рата 15% од укупног расхода, а у Француској исти расходи износили 30,5% према 18,4%. наша држава је у буџетском периоду за 1932/33. год. издавала и то код опште државне администрапије 48,76 % на .личне а 51,24 % на материјалне расходе а код јавних предузећа однос је био 34,70% према 65,30%- Код укупних расхода релација је била 43,97% према 56,03% (податци узети из чланка г. Д-р Јована Ловчевића под насловом: Расходи у буџету за 1932/33. годину — Архив од 25. фебруара 1933. год.) Данас је однос између персоналних и личних издатака у буџету сигурно већи, јер и сам Министар финансија приз■наје, да се у персоналном погледу смањења нису могла спровести. Према томе, ако је Министарски савет добио онолико овлашћења зато да однос личних према материјалним издацима сведе на меру уобичајену код других културтшх држава, које још имају и огромно колонијално царство са безброј чиновника, онда ће моћи бити и равнотеже у буџету и санације наших државних финансија, наравно под условом да се са овим мерама почне одозго а не одоздо. С друге стране, све док се Влада и Скупштина не буду држале члана 44. закона о државном рачуноводству при доношењу финансиских закона, имаћемо овакве огромне за:конске омнибусе, од којих ће највеће штете претрпети баш они који су их доносили, пошто је примена ових одредаба скопчана са неверозатним тешкоћама. Боље је немати никаквог закона, него имати рђав закон. др. Видан О.Благојевић адвокат

ПРИКАЗИ Одлуке Државног Савета 1929.-1932. Средили: Божидар С. Протић, главни секретар Државног Савета и Власшимир Ј. Лучић, писар Државног Савета. Београд, 1934. Издавачко и књижарско предузеће 1'еца 'Кон А. Д. стр. 790. Са овом књигом завршен је циклус рада Државног Савета од 1919.-1932. год. закључно путем саопштења најважнијих његових одлука. Започет пре рата од стране г. Мил. Вукићевића, овај рад наставл.ен је после рата од стране г. Љуб. Радовановића за период од 1919.-1923. год. који је наставио даљи приказ рада за 1924.-1928. год. у заједници са г. Др. Михаилом Илићем, да га заврше са 1932. год. закључно горњи аутори. Са две друге публикације г.г. Др. Винка Влатковпћа, Александра Давинића и Богдана Мајсторовића посвећених одлукама начелним и опште седнице Државног Савета, правнпци су у главном упознати са огромном делатношћу нашег највишег административног суда са 1932. год. закључно. Док смо на овај начин упознати са праксом Државног Савета, дотле пракса наших Касационих судова чека на своје коментаторе. Оно мало одлука приказаних са или без коментара у нашим часописима и публикаци-