Бранич

„Б Р А Н И Ч"

Страна 463

били тако високо признање од нашег законодавца као што је то случај са бугарским законодавцем. Међутим, са системом избора који предвиђа бугарски закон, долазак адвоката у судске колегијуме могао би само користити судству, пошто су адвокати стицајем своје професије много ближи животу од судија те би тако пресуде, у којима би адвокати суделовали, одговарале много више животу и животним потребамз, чиме би судство само добило. В. Б. Реформа кривичног еудског поступћа у Немачћој. Према изјави немачког Министра правде Др. Гиртнера већ ће се у септембру поднети предлог новог кривичног судског поступка. У предлогу је предвиђен појединачни судија у првом реду за т. зв. мали криминалитет. То су 70 до 80 пропената свију кривичних ствари. За средња и тешка кривична дела уведен је колегијални систем. Али се претседнику даје много јачи положај који јасно истиче његову одговорност. Претседник има сам да донесе један читав низ одлука. Њему је дато и право, да пресуду поништи, ако је у једном важном питању надгласан. Предлог одбацује гледиште данашњег система кривичног судског поступка, да су државни тужилац и окривљени сасвим равноправне странке. Државни тужилац, који је дужан да буде непристрасан, мора да постане и неограничен господар извиђајних радњи. Судски извиђаји морају се у начелу одбацити. Државни тужилац мора добити и право, да са принудним сретствима поступа против окривљеног и против сведока. Он мора добити овлашћење, да нареди истражни притвор, пленидбу, претрес стана и преглед тела. Битне измене морају се учинити и у одређивању истражног притвора. У садашњем праву истражни притвор се

дозвољава само ако постоји опасност бегства или ометања истраге. По предлозима комисије притвор у првом реду има да заштити заједницу, да окривљени не злоупотреби своју слободу за нова кривична дела. Као потребна последица начела, да државни тужилац има да води извиђаје, даје се овлашћење државном тужиоцу да само он одлучи, да ли ће се подићи тужба, и према томе, да ли ће бити главни претрес. Сам главни претрес мора се ослободити свих излишних и тегобних формалних одредаба. То нарочито важи за доказно право. Али то наравно не сме се извршити на рачун добијања истине. И правна сретства су изнова регулисана. Неће се више дозволити два правна сретства, наиме призив а против призивне пресуде ревизија. Даће се само избор једног или другог правног сретства. У новој држави неће се дозволити, да оптужени напада пресуду једног суда код више инстанце, а да при томе не мора да води рачуна, да у вишој инстанци може добити већу казну. И код захтева за понављање поступка у јачој мери него до сад водиће се рачуна о потребама ауторитативне државе. У новом кривичном поступку јасно ће се изрећи, да је бранилац орган правосуђа у најистинитијем смислу те речи. Бранилац нема само права већ се њему намећу и дужности. По својој врховној дужности бранилац мора да суду помогнеу изналажењу истине и у доношењу једне праведне пресуде. Затим је дата могућност стварања т. зв. адхезионог поступка. Основна мисао овог поступка је, да се свакоме који је повређен кривичном радњом даје могућност, да у самом кривичном поступку оствари своје захтеве за накнаду штете или захтеве за издавање једне ствари и тако дође до једног извршног наслова за своје потраживање а да не мора водити нарочити грађански судски поступак. Т. Марковић..