Бранич
Број 9
„Б Р А Н И Ч"
Страна 485
1) Канцеларијски чиновници (неправници): замјена при извршењима. 2) Адвокатски приправници без испита: извршења и све расправе пред судовима првога степена, зборнима и инокоснима, без обзира да ли је заступање принудно или не; 3) Адвокатски приправници са испитом: све као под 1) и 2) те заступање код апелационог и управног суда. То слиједи из нашег §-а 26. Зак. о адв. у вези са §§ 132. и 133. грпп. Да се је и код нас хтјела складност са Законом о адвокатима види се из тога, што се сам Парнични поступник код §-а 133. аозива на § 26. Зак. о адв. и што Образложење Мин. правде (II дио, 1. одсјек, број 4) тумачи да је тим прописима доведен у склад аарнични аостуаник са §-ом 26. Зак. о адв. § 26. Зак. о адв. и § 132. грпп. не укидају један другога него паралелно постоје. § 132. одређује, да у принудном заступању адвокат мора бити замјењен по адвокатском приправнику, а ондје гдје није законом прописано заступање по адвокату, може адвокат поставити и „друге замјенике". Будући да има много и различитих послова, гдје није прописано принудно заступање, према послу јест различита и замјена, па према томе имаде и различитих „других замјеника", — а разлике у квалификацији и овлашћењу међу а^им другим замјеницима не ријешава аарнични аостуаник, него се' оне налазе већ ароаисане у §-26. Зак. о адв. Наш § 132. је уопће крпан и незгодно изрезуцкан према својему узору. Он је изгубио у нашој стилизацији сваку везу са оним што је првотно било у његовом узору и са оним што постоји код нас (наиме § 26. Зак. о адв.). Цијела забуна је настала из тога што је једна неспретна и сумњива стилизација из туђег закона напросто некритички преписана у наш пројекат а да није узет у обзир хисторијат и надопуна ове установе за вријеме између њеног настанка год. 1895. и нашег преузимања год. 1929. Нарочито није пазито осим на споменути „Ои^асМеп" Врховнога бечког судишта такођер и на новелу од 1-У1-1914. чл. VI. бр. 3. којом је додан §-у 31. нови став под бр. 4, гдје је потпунома разјашњено овлаштење замјеника, неправника. За тумачење ових загонетних ријечи „други замјеници'' у нашем бр. 6. § 132. грпп. није достатна вербална интерпретација, јер се услијед ње долази у контрадикцију са другим законима, који вриједе, и са принципима самог Парничнога поступника.