Бранич

Страна 492

„Б Р А Н И Ч"

Број 9

адвоката, јер заступање адвокатом није обавезно код управног суда. Одредбе о последицама прекида (§ 227) и настављању прекинутог поступка (§§ 228—231) примениће у колико су примењене одредбе о прекиду поступка. Одредбе о мировању поступка (§§ 232—234) могле би се евентуално применити. Али се никако не би могла применити и одредба § 234 која предвиђа мировање поступка, као последицу недоласка обе странке на рочиште, пошто закон о пословном реду (§§ 33 и 36) допушта доношење пресуде и без присуства парничара. Поступак код управног суда је контрадикторан, јаван и пошто се пресуда доноси по правилу после јавно одржаног рочишта на које су били позвати тужилац и тужена власт — чл. 25 и 28 закона о Државном савету и управним судовима. Према овоме, у главноме се могу применити, као допуна постојећих прописа закона о Државном савету одредбе о усменој расправи (§ 235—286). У овоме погледу треба приметити нарочито: 1) код одредаба о говору странака, мора се водити рачуна о пропису последњег става чл. 23 и о чл. 25 закона о Државном савету и управним судовима, као и о § 36 закона о пословном реду, који говоре о доказним срествима, о чињеницама на основу којих суд решава и о току рочишта; 2) код прописа, који се односе на управљање парницом, треба имати у виду да у поступку код управног суда изостанак нема оних последица које су за њега везане у грађанском парничном поступку. Са том резервом може се применити § 249 грађан. парнич. поступка. Тако исто треба имати у виду да једна тужба код управног суда може имати само један захтев а то је поништај решења управне власти, које је предмет спора. Према томе не би се могле применити одредбе, које говоре о више захтева или о више тачака једнога и истог захтева као што је случај на пр. са §§ 258 и 253. Одредбе о закључењу расправе (§ 257 и следећи) и замерка због повреде поступка (§§ 259 и 260) могле би се применити. Одредбе о одржавању реда у заседању (§§ 261—267) могу се у главном применити. Не може се применити последњи и претпоследњи став § 262, пошто осуство странака на рочишту код управног суда не повлачи доношење пресуде због изостанка. Пропис § 267 односи се специјално на редовне судове. Одредба о казнама (§ 268) може се применити. Одредбе о записницима (§ 269 и следећи) могу се у главном применити имајући у виду и § 41 закона о пословном реду. Од ове примене треба изузети: 1) § 270, јер се код управног суда не може донети пресуда због изостанка;