Бранич

Страна 556

Б Р А Н И Ч

Број 10

Адвокатска комора у Загребу упутила је следећи акт г. Министру правде, који је достављен нашој Комори, по питању Закона о извршењу и обевбеђењу.

Из експозеја г. Министра Правде у буџетској дебати Народне Скупштине дознали смо, да би имао ускоро добити обавезну снагу Закон о извршењу и обезбеђењу од 9. VII. 1930. год., у коју сврху имао би изаћи, гласом §-а 352 цитиранога закона, нови, такозвани уводни закон. Мислимо да би то била згодна прилика да се у тај нови закон унесе једна промјена Закона о извршењу и обезбеђењу и Закона о судском поступку у грађанским парницама. Истина је, да би потоњи закон изискивао можда још коју промјену, али за све те промјене бит ће времена и најбоље је да се сачека још даљње искуство. Међутим мислимо да је већ досадање искуство показало потребним ипак једну хитну промјену, коју овијем предлажемо Министарству: Гласом §§-а 560 и 599 гр. п. п. призив и ревизија спрјечавају извршење пресуде, према чему пресуда постаје извршном истом онда кад је правомоћна. То у теорији може бити исправно и логично, али у пракси рађа штетним последицама за вјеровнике, јер подстиче осуђене дужнике на објесне призиве и ревизију, чиме се оптерећују сувишно и виши судови. Стари хрв. гр. п. п. имао је у дијелу о правним лијековима пропис, да се оврха до намирења може водити већ на темељу двију једнаких осуда прве и друге инстанције, а исто тако имао је пропис да се на темељу већ саме првостепене пресуде може водити оврха до осигурања. Истина, и нови закон о извршењу познаје оврхе до осигурања, али ју чини увјешном о доказу оаасносша, који доказ, макар опасност фактично постојала, већином је тешко пружити. Услијед те разлике између нових и старих прописа вјеровници морају чекати дуго до намирења, јер поступак у вишим инстанцијама размерно доста дуго траје, па тиме рискирају да ради губитка времена уопће изгубе и тражбине. Било би, дакле, у интересу вјеровника и привреде те одтерећења виших судова, кад би се уводним законом к закону о извршењу промјенили дотични прописи гр. п. п. а и закона о извршењу тако да би се оврха до осигурања могла провести већ на темељу првостепене или бар једнаке другостепене пресуде, а да не би било иошребно ири шоме доказиваши никакав увјеш, аа ни онај оаасносши. Такав пропис не би ишао ни тако далеко као стари хрв. гр, п. п. ни као нови гр. п. п. и Закон о извршењу, јер би био нека средина, којом би се осигуравало вјеровнику његову тражбину, тако да би могао без опасности сачекати правомоћност и потпуну извршност по дужнику нападане пресуде. Разумије се, да у таквоме случају ни дужник, који си је свјестан свога дуга, не би имао интереса пресуду нападати, док би и онако морао ради осигурања полагати новац на суд. Дакле би и више инстације биле одтерећене.

Минисшарсшву Правде,

Београд.

Бр. 1112

17. IV 1934. г.

Адвокашска Номора у Загребу.

Предсједник: Др. Полишео, в. р.

Тајник; Др. Видман, в. р.

Адвокашска Номора Београд. На знање ради евентуалног придружења горњој преставци Адвокашска Комора у Загребу. Предсједник, Др. Полишео, в. р.