Бранич

Страна 560

„БРАНИ Ч"

Број 10

ако се узме у обзир и то, да се данас адвокатским пословима бави бар три пута већи број лица — неадвоката, почев од сеоског ћате па до пензионисаних високих државних чиновника, јер Закон према њима није строг, онда ником неће бити тешко да увиди, колико је безнадежан положај данашњег адвоката, који треба да плати безмерно велике дажбине држави, која га на два начина лишава зараде. Прво, уредбом му онемогућава зараду, јер земљораднику даје право да не плаћа адвокатски рад, друго, толерира рад неквалификованих и неодговорних лица, која највећи део послова раде, а не плаћају никоме ништа нити пред каквим форумом одговарају за свој рад. Осим тога, адвокатима се разним другим законима и неисправним тумачењима онемогућава рад и зарада (војни, духовни и аграрни судови). Колико је тешко материјално стање адвоката најбоље може да послужи верна слика плаћања чланског улога за комору и Пензиони фонд, изражена у цифрама. Тако на пр.; Ова Комора има 673 члана који су обавезни да плаћају 40.— дин. месечно улог за издржавање коморе. Од овога броја уредно плаћа само 236 адвоката или 35.01% неуредно плаћа 339 адвоката или 50.37% а никако не плаћа 98 адвоката или 14.56%. Пензиони фонд има 890 чланова (заједнички фонд за ову, скопљанску и подгоричку комору). Уредно плаћа само 300 адвоката или 33.70%. неуредно плаћа 590 адвоката или 42.70%. Од тих неуреднх платиша 380 адвоката или 64.40% није уопште ништа уплатило а 210 адвоката или 35.60% почело је да уплаћује па је доцније обуставило плаћање. Као што се види из цифара, адвокати нису у стању да плаћају минималан члански улог за одржавање своје коморе-институције, за којом су генерације адвокатске жуделе. Још је тежи пример са пензионим фондом. Познато је, да су адвокати, као људи слободне професије, посве били неосигурани за случај старости или неспособности за рад. Многи адвокати, који су некада у нашем правничком свету престављали звучна имена, оставили су после смрти своје породице потпуно незбринуте, тако да су оне живеле у највећој беди. Комори се и данас често обраћају породице некада познатих адвоката тражећи макар и најмању помоћ, јер у буквалном смислу речи грцају у невољи и немаштини. Све ово адвокати гледају својим очима, сваки од њих свестан је, да сутра и његову породицу чека иста, можда и гора, судбина, па ипак само једна трећина плаћа пензиони фонд а две трећине то не чине. Прво што би адвокати платили, било би њихово и њихових породица осигурање, а кад они то нису у стању да плате, значи да су им приходи толико опали, да једва одржавају живот. А да су приходи опали и да стално опадају види се најбоље по томе, што је 210 адвоката почело да уплаћује у пензиони фонд, па доцније услед све већег опадања прихода престали да плаћају и тиме себе и своју породицу поново оставили на милост и немилост случаја. С обзиром на све ово Комора моли пореску управу, да при опорезивању адвоката има у виду изнете чињенице. Бр. 1084, 1283 и 1079 Заменик претседника, 8. јуна 1934. год. Шил. П. Драговић, с. р. Београд. Секретар, Владимир Симић, с. р.