Бранич

Страна 578

„Б Р А Н И Ч"

Број 10

Рекурс поднет од стране тужиоца у погледу трошкова или због делимичног неуваживања предлога за издавање платног налога, неће се слати вишем суду, ако је туженик поднео приговор на тај платни налог. Јер ако се платни налог, услед поднетог приговора стави ван снаге, онда и тужиочев рекурс постаје беспредметан, те се неће ни подносити рекурсном суду. На против, ако се издати платни налог одржи на снази, онда ће се тужиочев рекурс упутити вишем суду. Туженик може изјавити рекурс и то: (1) на платни налог у колико се тиче трошкова и (2) на закључак суда којим се одбија приговор као неблаговремен. Рекурсом се не одлаже извршење побијаног закључка, ни почетак његове извршности — § 618 г. п. п. На пресуду донету у смислу § 647 г. п. п. незадовољна страна има право на призив и ревизију. У погледу изванредних правних лекова учинили смо, већ главне опаске у ранијим одељцима. II. Пост^паћ у меничним и чеко&ним споро&има. Овај поступак је потпуно сличан мандатном поступку. Главне су разлике између једног и :'другог у роковима и надлежности суда. По мандатном поступку туженик, који хоће да се одбрани, дужан је да поднесе приговор у року од петнаест дана од дана пријема платног налога, док је у меничним и чековним споровима овај рок свега три дана. Исто тако овде постоје специјални рокови у погледу правних лекова. По § 649. г. п. п., за подношење предлога за повраћај у пређашње стање, затим за улагање призива и одговора на призив, ревизије и одговора на ревизију, као и за улагање рекурса рок је осам дана, што преставља изузетак од општег правила у г. п. п. по коме је рок за све ове радње петнаест дана. У овоме постуПку ограничена је употреба изванредних правних лекова: повраћај у пређашње стање и обновљење поступка, — § 650 г. п. п., Једно од најглавнијих ограничења је то, да тужби ради обновљења уопште нема места, ако је менични поступак окончан правоснажним платним налогом. У погледу стварне надлежности и за овај поступак надлежан је срески суд за тражбине до 12.000.— дин. Преко овога износа стварно је надлежан трговачки суд, односно трговачко веће окружног суда — § 47 I тач. 4. До 30.000.дин. надлежан је судија појединац, а преко овога износа веће, у коме као један од тројице судија учествује почасни судија из*трговачког реда — § 5. г. п. п. Али за издавање