Бранич

Страна 624

,Б Р А Н И Ч"

Број 11

материји различито доносе аутономне цркве, које су у најчешће случајева једна према другој у опреци. б) нехришћански брак. По § 125 Правилника, православна црква у начелу признаје и нехришћанске бракове и ако би један брачник доцније прешао у православље. Практично и у овом случају ствар стоји сасвим друкчије. Ако покрштеном брачнику некрштени брачник „смета" у вршењу верских одредаба и дужности, црквени суд ће овај брак раскинути и покрштеном лицу дозволити да ступи у нови брак. Како ова одлука важи само за покрштено лице, то је некрштени брачник остао у положају да је у исто време и у браку и ван брака. Дакле држава толерира у ствари два брака једног свог грађанина. Завршујући овај чланак напомињем: На последњем конгресу правника у Загребу одржаном 7 до 9 септембра 1934 год. о брачном питању реферисали су г. г. др. Матија Белић, др. Радо Кушељ и др. Милан Бартош проф. Београдског универзитета и конгрес је прихватио ову резолуцију: 1) да се материјално, лично и имовинско брачно право хитно регулише државним законом једнаким за све грађане; 2) да се уведе обавезни грађански брак и 3) да вођење матрикула врше грађанске власти а брачне спорове да решавају искључиво државни судови. Ником живом неће сметати да буде добар православац, католик и припадник које друге признате или непризнате вере и ако закључи грађански брак и његове брачне спорове решавају редовни грађански судови, који већ суде о његовим већим правима као што су живот, слобода, част и имовина. Треба знати да су обавезне грађанске бракове увеле најкултурније земље света као напр. Француска, Холандија, Белгија, Немачка, Швајцарска, Угарска, Португалија, Чехословачка, Америка, Енглеска, Шведска, Данска, Норвешка и др. Ми морамо знати као непобитну истину да су бракови у овим земљама на врло високом ступњу морала. Као што су све ове земље увеле обавезан грађански брак за сзоје грађане исто тако и ми морамо то учинити да би тиме прихватили један целисходнији, практичнији и модернији облик брака подједнак за све грађане у нашој земљи, са неколико признатих цркава и неколико непризнатих религијских учења, која се између себе о брачном праву не слажу већ често пута потпуно и искључују. Из свега изложенога резултира, да је „Брачни правилник срп. православне цркве" донет мимо и противу државних закона. Он је неовлашћено изменио државне законе као што је повредио и прописе туђих признатих цркава на наЦ| ој државној територији. Преко својих подручних органа православна црква силом врши незаконите радње применом овог Правилника у живот.