Бранич

Страаа 644

,Б Р А Н И Ч*

Број 11

довољан основ за тужбу ништавости ни онда, када је при доношењу побијеног решења учествовао судија, кога је странка са успехом изузела". У случају подигнуте тужбе због ништавости са разлога из тач. 2 горњег прописа, поништај правоснажне одлуке мора наступити, ако се у петитуму тужбе наведу ма од које парничне странке разлози, да једна странка није у спору никако заступана, т. ј. довољно је само да странка није била у једном делу спора заступана, а њени се интереси засецају донетом правоснажном одлуком — § 139 грп. п. Ово може наступити такође ако странку није заступао законски заступник — § 108 грп. п., или ако постоји случај из последњег става § 571 грп. п., који се односи не само на странку, већ и на њеног пуномоћника у погледу поступка који је проведен интервенцијом неовлашћеног заступника, а тражи се поновно расправљање мериторних чињеница. И ако је у овом пропису видно истакнуто невређање главног начела „аисЈЈаћп: е1 аћега рагз", ипак овој тужби има места када је горње начело повређено у случају, ако којој странци незаконитим поступком а специјално пропуштањем доставе, није дата могућност да расправља пред судом — § 571 бр. 4, или ако је наступио разлог из § 477 грп. п.„ а странка је била у немогућности да повреду горњег начела побије редовним правним средством. Из свега изложеног видимо, да се овом тужбом тежи поправка грешака формалног проведеног поступка. Настаје питање, да ли се тужба због ништавости може поднети противу судског поравнања — §§ 252—284 грп. п.,, и противу пресуда изборног суда или берзанског избраног суда. По мишљењу г. г. Горшаћа, Верона и Зуглија, тужба због ништавости, не може се подићи противу судског поравнања у опште, јер поравнање није одлука већ уговор, чија се важност може побијати по прописима материјалнограђанског права. Ми заступамо мишљење г. г. Счерла и др. Хуга Верка, и сматрамо, да се тужбом због ништавости може побијати и судско поравнање сачињено у парничном поступку, али само услед недостатка парничне способности или законског заступања — § 107 у вези 108 и 139 грп. п., пошто на ове недостатке суд има да пази по званичној дужности, садржина поравнања мора бити унесенау расправни записник и одлука по истом закљученом поравнању по до сада расправљеном питању има снагу судске извршне пресуде, јер је ова тужба уперена противу правоснажне одлуке у формалном погледу. Противу правоснажних пресуда избраних судова и берзанских избраних судова тужба није допуштена, јер се ове пресуде могу нападати жалбом само у смислу § 691 грп. п. у вези чл. 5 уводног закона за за-