Бранич

Страна 658

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

„Јер док принцип аутономије воље оматра вољу појединада као извор права и слободе уговорааа само као последиду те поставке, која је као што смо нзвели, погрепша, дотле, у ствари, слобода уговарања постоји не да обезбеди независност воље појединаца, него да осигура правилно регулисање односа у друштву, да право прилагоди потребама времена" (стр. 18.). Иначе писац је еволуциониста у праву са прононсираном тенденцијом за социјални моменат новог права, које жели да ублажи сувишни индивидуализам у праву: „Друштво, будући да је у његовом интересу развијање индивидуе, признаје појединцима право да могу слободно регулисати међусобне односе, но то само дотле, док то слободно регулисаше не буде претстављало штету с једне стране за друге, слаби;е појединце а с друге стране за само друштво, када интервенција друштва т.ј. ограничење или боље рећи сужавање слободе уговарања постаје не само потребно него и неопходно". (стр. 25.). Пошто је о уговору у опште дао једну збијену али веома прегледну студију и ушао у многа спорна питања теоригког значаја, г. Др. Благојевик је изложио уговор по пристанку по његовим карактериотикама; у оваквим уговорима увек интервенише једна страна економски надмоћнија од друге стране, с тим, да ови уговорима може приступити теориски неограничен број лица. Писац затим излаже најтежу и најинтересантнију материју о правној природи уговора по пристанку, поделивши је на два дела: на онај који говори о уговорима по пристанку и о другим обичним уговорима, којим се дакле пориче нарочито својство уговорима по пристанку (негативна теорија) и на оне који налазе извесну разлику између обичних и ових уговора (позитивна теорија). Читава плејада истакнутих правних писаца пролази поред нас са својим мишљењима. Писац прихвата позитивну теорију са оградом: да су уговори по пристанку по својој природа уговори, али околности под којима су закључени могу да имају утицаја на могућност њиховог извршења, на њихову интерпретацију и најзад, да послуже као оправдање интервенције државних власти или економских организација. Интервенционизам код уговора по пристанку од стране државних власти и од стране самих економски слабијих лица — трећа глава, са појединачно жзнетим објашњењима уговора по пристанку у пракси (уговори о раду, о осигурању, о превозу, о градским набавкама, као и уговори по пристанку у ширем смислу) — четврта глава, дали су прилике писцу, да детаљном анализом, уђе у саму суштину оваквих уговора и расправи многа спорна питања, често противно нашим личним схватањима, али са свом потребном озбиљношћу и правном аргументацијом. У закључку г. Др. Благојеваћ дао је сав замах своме еволуционизму. Право које буде постојало у друштву, како га писац замишља „неће имати за циљ, као што данашње право има, равнотежу у друштву. Равнотежа ће произилазити из самих факата у своме савршенијем облику: једнакости. А та ће једнакост једном остворена, изазвати потребу за новим нормама, са много вишим циљем: осигурање напретка друштва са правилним развитком човека као личности" (стр. 164. и 165.). Г. Др. Благојевић је навео и обимну литературу којом је се послужио. Предмет га је необично интересовао, па му је посветио сву пажњу, сву вОљу и сву љубав младОг човека и младОг правника, који је жељан истине. Отуда његово непрестано тражење аргументације и образложења на све стране и код писаца и у његовој личној правничкој конструкцији и логици, Отуда местимична несређеност, тражење израза, што су појаве везане за младост. Судећи по овом првом дету, уз раније објављене студије и чланке, очекивати је да ће млади г. Др. Благојевић, који је прошао кроз солидну школу нашег Београдског правног факултета и ту се напојио знања, будући вредан и савестан у своме послу, дати значајне радове на правној науци. гБегоеа докторска дисертација, и ако дело младог човека и младог правног писца, даје право да се верује да пОлагане наде у њега неће бити неостварене, Др. Видан О. Благојевић адвокат.