Бранич

Страна 734 „Б Р А Н И Ч" Број 12

карских чиновника не могу подводити под § 319 крив. зак. већ само под § 318 крив. закона. У сваком случају, да би се извело и обезбедило иначе тако нужно јединство јудикатуре, код § 319 к. з. преко је потребна интервенција законодавца.

МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНА ЖРОНИКА Будимпештански конгрес Удружења за међународно право. Велика светска организација међународних правника, Удружење за међународно право, одржава сваке друге године свој редован конгрес. На његовим конгресима окупљају се међународни правници из свих крајева света. На њима се расправљају актуелни проблеми из области међународног јзвног и приватног права и ствара једна узајамност гледишта која претставља драгоцен материјал за обраду ове научне дисциплине. Удружење је основаио 1873, на Конфгренцији одржаној у Брислу, иницијативом америчких међународних правника, До 1895 звало се Удружење за реформу и кодификацију међународног права, од 1895 носи свој садашњи назив. Удружење се састоји из централе у Лондону и њених националних секција. Националних секција постоји осамнаест. Удружење има око 2850 чланова, Одржало је до данас читав низ конгреса. Последњи конгрес је одржан ових дана у Будимпешти, од 6 до 11 септембра. Био је тридесет осми по реду. Претстављао је један импозантан скуп међународних празника из Енглеске, Америке, Холандије, Аустрије, Белгије, Италије, Норвешке, Турске, Шведске, Француске, Данске, Шпаније, Југославије, итд. На дневном реду Будимпештанског конгреса налазило се неколико важних међународно правних проблема. Међу тим прзблемима на прво место долази без сумње стварање новог међународног судства за приватноправне спорове између појединаца и страних држава или између појединаца разног држављанства, разног домицила и разног места становања. Радило се једном речи о проширењу идеје непосредног међународног судства на међународне приватноправне односе, идеје која је у том облику била до сада прихваћена само привремено и делимично оснивањем мешозитих арбитражних судова између бивших г.обедничких и побеђених земаља. Предлог о проширењу потекао је од стране Мађарске националне секције, на Стокхолмском конгресу, 1924. На Будимпештанском конгресу изнет је у конкретној формн од стране Француске иационалне секције. Известилац је био француски међународни правник професор Лапрадел. Његов извештај садржавао је један дефинитиван претпројекг кснвенције о образовању међународних приватноправних судова. Али замисао на којој је почивао француски претпројект разликовала се увелико од замисли на којој је почивао првобитан мађарски предлог, Мађарски предлог је ишао за тим да се оснује универзалан суд по примеру Сталног суда међународнеправде у Хагу. Предлагано је наиме да се створи суд сличан или истоветан по устројству Хашком суду. Тај суд би се разликовао од| Хашког једино по својој надлежности. Био би надлежан за спорове међународног приватноправног, уместо међународног јавноправног карактера. С друге стране, француски претпројект почивао је на сасвим различитој идеји. Уместо да се иде стопама Сталног суда међународне правде, по француском претпројекту ишло би се стопана мешовитих арби-