Бранич

Страна 761

Југословенска оптужба Мађарске пред Друштвом народа. У место да тражи задовољење од Мађарске директним путем, југословенска влада је сматрала опортунијим да се обрати Друштву народа преко свога Министра иностраних послова г. Богољуба Јевтића, са материјалом којим располаже против Мађарске а у вези са Марсељским атентатом. Пошто су се у томе сложиле и са нама савезничке и приЈатељски расположене силе, 22. новембра 1934. год. предата је секретаријату Друштва народа дужа нота, у којој се нарочито наводи да је резултатима истраге после Марсељског атентата „утврђено да је тај злочиначки акт био организован и извршен уз учешће оних те-рористичких елемената., избеглих у Мађарску, који су се и даље користили _у тој земљи истим оним Саучесништвима као и раније." „...Резултати истраге осветљавају на један нарочито тежак и упечатљив начин одговорност мађарских власти у погледу помагања и потпоре, пружених терористичкој акцији извесних избеглих југословенских поданика". Потребно је с тога да се утврђене одговорности обелодане пред највишим међународним форумом," јер не би било веће опасноаи за мир и добре међународне односе од угушивања осећаја . једног народа, који је био жртва у личности свога најславнијег вође, жртва злочиначких дела за која би кривци могли да избегну праведну казну". С друге стране Марсељски атентат показује извесне методе међународне политике у односу на атентаторе, које треба спречити, пошто у највишем степену доводе мир у опасност. Уз обећање да ће у једном детаљном меморандуму поднети све доказе којима ће утврдити међународну одговорност Мађарске, Краљевска влада приморана је, позивајући се на став 2. члана 11. Пакта, да изложи Савету Друштва народа ову ситуацију која на тежак начин компромитује односе између Југославије и Мађарске и која прети да помути мир и добре односе између народа, као и да тражи да се ово питање стави на дневни ред ндућег саветског заседања. Затим су преставнчци Чехословачке и Румуније г.г. Др. Едуард Б ешеш и Никола Титулеско

поднели две истоветне ноте, којима су се придружили у потпуности преставци југословенске владе и њеном тражењу да се ово питање изнесе на идуће заседање саветско. Мађарски преставник г. Т и б о р Екхарт још истога дана изјавио је пред преставницима штампе своје задовољство што ће се афера са Марсељским злочином „изнети пред непристрасан суд Друштва народа, не пропуштајући ни ову прилику да се, не са много бираним речима, осврне на извесна тврђења наше владе, што његовој ствари није много користило. Затим је 24. новембра исти мађарски преставник предао ноту као одговор на нашу од 22. новембра, у којој се жали на бесомучну кампању „којој је Мађарска изложена од дана атентата у Марсељу" и на најфантастичније оптужбе које се против ње протурају, чудећи се да је југословенска влада допустила себи „да оптужи Мађарску и да њене власти учини одговорним за одвратни злочин у Марсељу". Како је Мађарској стало до одбране њене части и до одбијања акције „којима је једини циљ да компромитују лепу репутацију целе мађарске нације", — то је г. Е к х а р т тражио да се ова ствар стави што је могуће пре на дневни ред, јер питање стављено пред Савет сходно чл. 4, став 4. Пакта може да угрози светски мир. Преставници Мале Антанте и Балканског споразума нису имали ништа против да се дискусија по овом питању стави одмах на дневни ред Савета за почетак децембра, и ако је се очекивала дискусија тек за јануар 1935. год. Сем тога, нешто доцније г. Е к х а р т тражио је да седници Савета на којој се буде дискутовало о питању мађарске одговорности за Марсељски атентат не претседава г. Бенеш као тужилац, на што му је одмах одговорено да је се г. Б е н е ш и сам изузео, али је овај гест код присталица Друштва народа изазвао прилично нерасположење с погледом на то да је г. Бенеш претседник Савета по утврђеном већ реду и да се његово смењивање не може тражити на исти начин као што би се тражило смењивање једног малог чиновничића. Најзад, Краљевска влада предала је Друштву народа 28. новембра 1934. год. један веома опсежан елаборат.