Бранич

„Б Р А Н И Ч*

ник Аргентине г. Кантило и делегат Чила г. В и к у л а, тражио је да се донесе једна међународна конвенција против тероризма у вези са сличним предлозима ранијих предговорника, нарочито г. г. Лавала и Идна. Истога дана на завршетку седнице мађарска делегација је раздала писмен одговор на југословенску оптужбу, који се своди на просто негирање свих тврђења југословенске владе, без икаквих факата и доказа зато. Дискусију је завршио претседник г. Васкончелос, преставник Португалије, који је својим тактом омогућио правилно вођење дискусије и тиме веома много допринео да се цела оптужба југословенска правилно иследи. До идуће седнице т.ј. до 10. децембра 1934. год. Женева је била поприште разних преговора и договора у циљу проналажења једне формуле, којом би се с једне стране осудила Мађарска а којом би се друге стране дала највиша сатисфакција југославији за њену мирољубивост и поред великог губитка смрћу Краљевом. Кад је настављена дебата 10. децембра 1934. год. узео је реч најпре г. Титулеско а за њим г. Б ен е ш, који су у дубокој анализи мађарских аргумената до очигледности показали Савету да је југословенска оптужба у целини остала. У истом смислу иза њих говорио је и г. Б о г ољуб Јевтић, чији је говор због мирољубивих тенденција али и крајне одлучности југословенске владе да добије тражену сатисфакцију, оставио најјачи утисак. Затим је једногласно изабрат за рапортера по југословенској оптужби г. И д н преставник Велике Британије, па је седница прекинута да се настави и заврши истога дана дубоко у ноћ резолуцијом, донетом једногласно од свих чланова Савета, за коју су такође гласали и тужиоци и тужена Мађарска. Ова веома важна резолуција гласи: „/ Савет, сигуран да је тумач осећања целог Друшшва народа, у едногласном жаљењу атенташа који је стао живота југословенског Краља Вишеза Александра I Ујединитеља и Луја Баршуа, осуђује овај гнусни злочин, придружујући се тузи југословенског и француског народа, и захтева да сви одговорни буду кажњени. ,11 Савет, потсећа да свака држава има дужносш да на својој територији не подржава нити трш ма какав терористичш рад у политичком циљу, да свака држава не шреба нишша да занемари да би иредуиредила и онемогућила дела ове врсте и да пружи своју иомоћ у истом циљу владама које јој шо шраже, констатује да се ове дужносши нарочишо нажећу члановима Друшиша народа због обавеза из Пакта, у вези са обавезама које су сни узели да иоштују шеришоријално једин' сшво и садашњу иолитичку незачисност других чланова. „III Савет, у бризи да види да измеНу чланова Друштва народа влада добар сиоразум од кога зависи мир и имајући иоверење у њих да ће избећи све шшо би било такве ирироде да га компромитује, „.консшатујући да, из дебата које су се развијале иред Саветом и из докуменаша који су иоднети, а нарочито из дииломатске прешске измењене између маџарске и југословенске Еладе од 1931 до 1934 године ироизлази, да разна иитања, која се односе на иостогање и рад ван југословенске шеришорије терорисшичких елеменаша, нису уређена иод условима који дају задовољење југословенској влади, „консташујући, ирека оЕим дебатама и овим документима, да су извесне маџарске власти у најмању руку из нехаша узеле на себе одговорност приликом дела која се везују за припремање ашентата у Марсељу, сматрајући с друге стране да мађарска влада, свесна својих међународних одговорности има дужност да донесе или да изазове без рока сваку сходну сснкцију ирема ошм својим властима чија би се кривица утврдила, уверен о вољи мађарске владе да ће се одужиши у овој дужносши, иозива ]е да Савету саоишши мере које буде предузелау овом циљу. „IV Савеш, смашрајући да одредбе међународног ирава које се односе на сузбијање шерористичке акције, у данашњем часу нису довољно ирецизне, да на ефикасан начин гарантују међународну сарадњу у шом иогледу, „одлучује, да се усшанови једак. одбор сшручњака којима ће бити дужност да ироуче св апитања са