Бранич

18

„Б Р А Н И Ч 1

априорног појма, него непосредно на основу самих односа и практичних разлога 4 ). Из овога се види како нас интересна јуриспруденција чува од априорних закључака, који привидно изгледају савршено исправни и шта више једино могући. И у томе ваља видети њену оправданост и њену истинитост.

Драгослав П. Ђорђевић адвокат — Београд. ПРАВНА БАЖНОСТ ПРАВНОСНАЖНЕ ПРЕСУДЕ ЕПАРХ. ЦРКВЕНОГ СУДА „Политика" од 25 нов. 1934 год. објавила је напис: „Брак који је за једног супружника разведен а за другог није". Овај случај као проблем државног и брачног поретка у нас, није нов нити ће бити усамљен. Ми смо о овој могућности већ писали у Браничу за новембар 1934год. па је сада као конкретност за правнике врло интересантан. Види се резултат једног несистематског и несложног рада црквено законодавне и држанно законодавне власти у нашој држави. Неће бити краја конфузним односима у брачно правном животу, који је пореметио и државни поредак на општу штету грађана. Држава је једино позвана и овлашћена да подједнако заштити сва права својих грађана са њиховим дужностима. Већ се одавна осећа потреба да држава на један ефикасан и једнообразан начин регулише опште брачно право својих грађана па без обзира којој вери или вероисповести они припадају. Живот и време смрвили су многе тежње и жеље па ће смрвити и захтеве цркава, које су у једној јединственој држави направиле многе разлике онде где их несме и не може бити. Држава у свом сопственом интересу мора ово питање да регулише данас или сутра. Из мешања у брачно право, цркве морају бити елиминисане силом животних потреба грађана и потребом за једнообразним државним поретком. Ни држава ни грађани не могу бити равнодушни у питању регулисања брачно-правних односа, јер нежељене сукобе изазивају разне признате вере и вероисповести својим разним црквено-догматичним учењима о бићу, суштини и облику брака Ни облик ни суштину брака не чине црквено догматска учења. Они су постављени на социјално медицинским односима. Цркве у пракси нису остале у границама сувих догматских разлагања о божанском бићу брака, већ су закорачиле и у границе правне и социјално-медицинске манифестације његовог постојања као што су закорачиле и у границе биолошке стварности. Брак не може да

Овде не можемо улазити дубље у специфичну проблематику појма суверености.