Бранич

НОВИ ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК НА ПОДРУЧЈУ КАС. СУДА У ВЕОГРАДУ 57

Да би се нови ванпариични поступак могао на целој државној Т1ерит !0 >рији увести V живот, потребно је било да се донесу и извесне одредбе материјалноправне природе, које по својој природи не спадауу у закон о поступку. Стога су сггупили на дајн 4 фебруара 1935 г. и на подручју Апелационог суда у Београду на снагу нова грађанскоправна наређења која се односе на званично штитништво, на одузимање својевласти и на привремен® старање, као и на обнављање и исправљање међа (граница). (чл. 1025 Увп.). Установа званичног штитништва није постојала у Српском старатељско-м праву. Званично штитништво је неке врсте законско штитништво, будући да то штитништво постоји не вољом судије, суда, већ вољом самог закона, фактом, који кад се појави, самим тим стиче се услов за званично шПитништво. (Реферат народног посланика Миливоја Перића — Стенографске белешке Народне скупштине за 1933 и 1934 г- књига III. страна 172). Ова установа званичног штитништва донета је ради заштите малолетних лица и ради ефикасног вршења старатељоких послова. Она одповара великој потреби и дужности државе и народа за заштмту малолетне деце. Законодавац је овом установом узаконио жељу Њеног Величанства Краљице Матере Марије, која је у своме позиву на рад за југословеноку децу написала следеће речи, које не може без узбуђења да прочита нико који има мало куитуре срца. Њено Величагаство' Краљица Мајка Марија пише дословно: „Радимо за југословенску децу! Наша деца су нам највећа брига, наш најдрагоценији понос и ружича^ста нада наше светле будућности. Старање о животу, здрављу и васпитању деце није само најсветија дужиост мајки и родитељских до(мова, него први и највлжнији задатак хуманих друштава, општина, градова, па и саме државе. Снага једног народа мери се по моралном и физичком здрављу деце, а његове способности по добро организованој дечјој заштити. Ако хоћемо да се одужимо своме јуначком народу, акО' хоћемо да приведемо нашу леггу домовину напретку, посветимо нашу сталну искрену и топлу љубав југословенској деци. Нека ни једно југословен-ско дете не остане незбринуто, незаштићено, нека сва наша деца весело живе и напредују и нека се њихова дечја песма среће разлеже по свима крајевима дивне Југославије. Марија." На подручју прератие Србије није било државних установа за заштиту младежи. У ствари и у сутнтини имали ,су старатеље само имућнија деца и њихов старатељ сггарао се о имању да то имање очува а мало или врло мало о личности самог с!т!араника. Очигледно 1 једна шира организација старатељства наметала ,с'е као потреба за правно нодручје Србије. Отгуда су у погледу заштите