Бранич

НОВИ ВАНГ1АРНИЧНИ ПОСТУПАК НА ПОДРУЧЈУ КАС. СУДА У БЕОГРАДУ 59

му с:е привремени пуномоћиик (чл. 21 Увп.) ради његове заштите с правима и дужностима која су означена у чл. 22 Увп.: (1) Привремени пуномоћник, има права и дужности помоћника, постављеног по наређењима чл. 16 овог закона. Али суд може приликом постевљања или доцније сузити или ограничити делокруг привременог помоћника с обзиром на разлог и сврху постављања као и на корист лица, повереног његово^м сларању. (2) Ван делокруга привремеиог помоћника лице поверено његовом старању није у својим правним делима ограничено. Трећа нова материјално-правна установа грађансио-правне природе јесте обнављање и исправљање међа (праница), (чл. 24 и 25 Увп.), а донета је у циљу да се -сузбију спорови између најближих сродника и суседа. Спорне границе су увек биле извор тешких сукоба и других спорова, који су се свршавали и најтежим последицама. Стога донетм су !Ови| прописи о уређењу граница. Обнављању граница има места, под претпоставком опасности да ће оне постати невидљиве, оида, ако су гранични знаци између, два земљишта ,у1след ма каквих околности гако повређени, да би се могло догодити, да се никако неће моћи распознати. Исправљању граница међутим има места, нод претпоставком да су границе већ невидљиве онда, ако су границе спорие или ако се уопште више не распознају. Први део: ОПШТА НАРЕЂЕЊА. Пре свега треба истаћи да се нови ванпариични поступак за разлику од Неспорних Правила оснива на начелими: 1. — Слободне оцене доказа, шје је прописано у § 11 вп. тако да се при оцењивању доказа и целокупног постунка има сходно примењивати прописи § 368 грпп., без обзира на то дали су ти резултати добивени непосредно! пред .судијом који доиоси одлуку или нису. Како 1 су за Неспорна! правила важиле субсЈидирано норме Српског грађанског судског поступка који се оснивао на начелу законске теорије доказа, то се и по Српском ванпарничном поступку судија морао држати у ванпарничној расправи легалне теорије доказа. По Српском ванпарничном праву судија је морао да прими нешто за истинито и тачно, иако је његово уверење било противно. По садашњем ванпарничном праву, судија ће примити за истииито и тачно све оно што одговара његовом присном уверењу. Али опет треба дрбро имати на уму да -слобода судија ,није при томе неограничена, јер и у новом поступку постоје као остатци легалне теорије доказа доказна правила према којима је нпр. суд везан за садржину правоснлжне пресуде кривичног суда у погледу на доказивање и урачунљиво1ст за то< кривично дело. (§ 364 грпп.) Судија мора да 1 сматра као доказано ово што се јавном! исправом наређује, изјављује или посведочава (§ 388 грпп.). Судија има сматрати да је издаван приватне исправе дао оне изјаве моје су у њ^ој садржаие. Даље судија не треба да допусти доказе о чињеницама које су суду опште познате, које